Rano se budim, boli me noga, i dalje je naotečena. Danas definitivno nema šetnje po plaži a i minimum hodanja po gradu. Idem odmah na internet na glavni trg, zapravo iza njega, to me Anastasija naučila,
nema puno ljudi i odmah se spajam. Još skoro niš ne radi. Zaglavinjam slučajno nekom ulicom i naletim na autobusni kolodvor. Tu me opet zahakla neki taxi collectivo i napokon dogovaram odlazak za sutra u 3.30pm za Mantazas, nadam se da će se frajer pojaviti. O da, odluka je pala, odlazim sutra, teškog srca, iz Trinidada. Baš mi je dobro sjeo, prekrasna plaža Ancon, na poluotoku, blizu grada, bijeli pijesak, tirkizno i čisto more, nema valova, nema previše ljudi, u gradu veselo, finih restorana, kafića s odličnom muzikom, a opet grad nije prevelik i sve mogu ovako šepava i karambolirana prehodat. Jebe me jedino uzbrdica kad idem na wifi, onda me noga jače boli. Već sam dugo tu i lijepo sam se ušemila, znam dućane, cafeterije gdje doručkujem, Tabernu Botiju gdje večeram, već me na taxi standu za plažu znaju, ko doma sam. Danas sam ranije krenula na plažu. Bilo je vedro rano ujutro, pa se naoblačilo, pa se opet oko 11 razvedrilo, takvo je vrijeme ovdje, promjenjivo, ali zapravo mi je svaki dan bio lijep veći dio dana i toplo je. Napokon sam došla na svoje, kratke hlačice, badić ispod i majca na bratelice. Još jedan razlog zakaj mi se ne ide. Nisam prije polaska na plažu stigla kupit rum u dućanu, a maznula sam onu bocu od neki dan, pa si kupujem na plaži rum, uz neki sprite. Rum je inače najjeftinije piće ako ga kupuješ čistog, kokteli su skuplji. Ja sam se totalno navukla na kolu s rumom ili sprite s rumom. Ipak sam na Kubi.
Trinidad
Cool old cochia
Playa Ancon
močvare i mangrove na poluotoku Ancon
Danas ni sa kim ne minglam, paše mi uvijek red samoće, nakon par dana intenzivnog druženja s ljudima. Oko 5 se vraćam s plaže, malo ranije nego inače jer nisam išla šetat, odlazim na večeru u Tabernu Botiju, danas pizza i pina colada, poslije naletim još na neku dobru muziku, sjajan bend, svira salsu, mladi su i puni energije, titraju mi noge ali ne mogu se zafrkavat više, pa redom odbijam tipove koji dolaze da plešem s njima.
Cuban music bend....preeedobri
Vraćam se rano u casu,sjedim na terasi i pišem, završavam jedan miran i ugodan dan, bez previše uzbudjenja.
Trinidad-Matanzas 13.1.
Jutros je opet lijep dan, nikako mi se ne ide odavde ali možda je vrijeme da se malo pokrenem. Ovdje mi je tako lijepo, jedino što puno para trošim. Dižem se, malo se sredjujem dok još imam kupaonu za sebe, nikad ne znam di bum završila večeras. Gazda iz kuće mi već kuca da počisti a tek je 8, dakle jedino loše u ovom gradu su ti moji domaćini, nepošteni i bezobrazni, dat ću si truda napisati sve što mi se kod njih desilo na tripadvisoru, ostavila sam si njihovu vizitku za to. Nevoljko ostavljam svoj ruksak tamo, bojim se da mi nešto ne uzmu iz njega dok me nema, kao zaštitu na vrh stavljam zmazani veš:) i idem potražit prije plaže taxistu koji bi me trebao voziti danas da još jednom provjerim jel sigurno idemo. Naravno da ga nema, dogovaram se onda s jednim drugim koji tvrdi da ziher dolazi oko pol 4. Aha...bumo vidjeli to još. Doručkujem jaja u jednoj cafeteriji, i spremam si pol gableca za plažu, maznem onu malu šaličicu kave, jedva ima 0,2 , jedan sok prirodni i spremna sam za pokret. Na cesti neki tip prodaje stare stvari, za oko mi zapne kaciga šljem, pogadjemo se i za 8 cuca kaciga ide doma sa mnom. Na plaži sam malo iza 10 i skoro je prazna, more je tako čisto i mirno da ne izlazim pol sata van. Oko 2 krećem s plaže i u problemu sam jer nitko još ne odlazi s plaže pa nemam s kim šerat taxi.
mala plaža uz koraljni greben, na Ancon poluotoku
isto
cafeteria/ prozorčić na kojem sam doručkovala
Playa Ancon
jos playe
more kristalno čisto
Playa Ancon
selfie
Prolazi neki motorista, ja mu mahnem i on fakat stane, smiješno mi je kaj se vozim na motoru natrag, brijem da je ona kaciga koju sam si kupila bila neki predznak ove vožnje. Taman stižem pred casu oko 3 a taxi već čeka. Shit, nekak sam se nadala da se ne bu pojavil pa da još ostanem tu do kraja. U taxiju su dva Talijana, idu za Havanu, pričamo malo a onda lagano počinjem pilotirat. Vozimo se kroz Cienfuegos i grad ne izgleda loše, možda ga nisam trebala preskočit, lijepa je arhitektura, ima plažu, jedino što je malo prevelik. Do Matanzasa nam je trebalo 4 sata, i frajer me iskrcava kod autobusnog kolodvora. Krenem tražit casu kad ni na jednoj kući ne vidim znak da rentaju. Prvi dojam mi je koma, ružan industrijsko, lučki grad, jedino je zanimljivo što vidim život Kubanaca iz prve ruke, sjede na pragu kuće, piju rum, slušaju muziku, stoje na cesti i pričaju. Hodam skoro 15 min i kunem glupog taxistu di me je iskrcao, koma kvart , vidim neki most o kojem sam čitala, neka željezna konstrukcija, i usput naletim na kafeteriju, gladna sam nisam od podne ništa jela, pa stanem na pizzu. Unutra radi neka curka i neka bakica kupuje pizzu. Raspitujem se malo za smještaj, i bakica kaže da zna nekog, a curka mi objašnjava da je centar blizu, odmah preko mosta, malo mi lakne. Idem s bakicom a ona mi nudi da kod nje prespavam i dam joj nešto sitno, koliko hoću. Uredno je i vrlo skromno, al ne čini mi se dobrom idejom ostati kod nje, zahvalim joj se i zamolim je da me ipak odvede do case. Kucamo na vrata, frajer otvara, malo se nećka, izgleda da je njegov smještaj samo za lokalno stanovništvo, kasnije sam pričala s jednim Kubancem koji mi je objasnio da su dvije vrste casa particulares, ove za lokalno imaju puno manji porez i cijenu, a ove za strance imaju veću cijenu i porez. Zato se frajer nećka ali mi ipak iznajmljuje sobu s kupaonom za 5 kuka. Ne izgleda loše, cijena mi je super jer dam već na kraju budžeta. Nosila sam 450 eura, ostalo mi je još 20cuca kad sam platila ovaj smještaj i 25 cuca mi je ostalo za izlaznu taxu na aerodromu. Morat ću još vjerovatno dići nešto love. Idem do centra prvo na internet pogledat gdje bih sutra mogla spavat i onda malo šetam centrom. Matanzas zovu kubanskom Atenom, zbog brojnih stupova koji izgledaju kao grčki. Sami centar je lijep,vpar parkova, kazalište, zgrada suda, sve opet velebna kolonijalna zdanja. Još uvijek ne mogu puno hodati radi noge, pa napravim samo manji krug po centru.
Matanzas
park u Matanzasu
Matanzas
Nema ni jednog stranca, a meni prilaze uglavnom crnci, opet bi me ženili, ili mi bili dečki, jako sam im lijepa, bla, bla, bla...nerviraju me jer su pijani i bazde po alkoholu. Srećom ne gnjave previše, kad im kažem da ne razumijem ili me ne zanima, odustanu, al svejedno naporno mi je to sve već lagano. Loše se osjećam u ovom gradu, ništa mi se baš ne svidja i hladno je. Nisam nikud trebala ići još iz Trinidada. Tako to ispadne kad ne slušam srce i instinkt. Pričam još malo s jednim Kubancem, kafiću kraj parkas s internetom. Priča mi kako je nezadovoljan sistemom, kako su siromašni i ne mogu iz zemlje, teško je dobiti vizu, kaže da bi volio putovati negdje gdje je društvo slobodnije, i razvijenije sve, volio bi vidjeti Europu ili SAD, kažem mu da sloboda i naprednija tehnologija ne znače nužno i bolji život, ili zadovoljnije ljude, da su i u drugim državama vlade korumpirane i ima siromaštva. Na to mi on kaže da ipak imaju veću slobodu da putuju, i u pravu je, ipak imamo više slobode, i manje siromaštva, iako ne znam jesmo li zbog toga puno sretniji. Lijepo smo razgovarali, i napokon netko tko mi se usudio reći što misli o životu ovdje. Sve je bilo dobro dok mi se i on nije počeo uvaljivati, onda sam se digla lijepo ga pozdravila i vratila se u svoju casu. Krevet mi je tvrd, a sobu su našpricali nekim groznim parfemom da mi fino miriši, diže mi se želudac od tog, a nema prozora da proluftam. Ovo lagano počinje ličit na noćnu moru. Srećom sutra je novi dan, vidjet ću što ću.
Nema komentara:
Objavi komentar