Kenija zadnji dan- Naivasha lake i NP Hells gate

13.1. Jezero Naivasha i NP Hells Gate

Ustajem standardno oko 7 ujutro i odem popiti čaj u restoran. Htjela sam jutros prošetati uz jezero a poslije toga otići do NP Hells gate. Nažalost šetnja uz jezero nije moguća jer su uz obalu kampovi koji su međusobno odvojeno žicom i ne može se kroz njih prolazit. Odlučila sam se onda izvalit na pontonski most na jezeru u mom kampu i upijati jutarnje zrake sunca. Oko mene bacale su se ribice, a čaplje i druge ptice močvarice su brljale kljunovima po vodi u potrazi za hranom. Nikako mi se nije dalo dići i napustiti idilu, ali već se bližilo 11 sati pa sam morala da stignem do NP. Usput mi je između dasaka upao mobitel u jezero, ali srećom na neke plutajuće lopoče pa se nije smočio. Imala sam više sreće nego pameti.

jezero Naivasha

jedna umjetnička i biljke koje su mi spasile mob

još jedna umjetnička Lake Naivasha

  Uzimam matatu do NP, i tamo nalazim neku lokalnu zalogajnicu u kojoj mrknem grah i neko dinstano slatko zelje, i iznajmim bicikl za 300kysha da se vozim po parku.
   Hells gate je jedini park u kojem možeš slobodno šetati, ili voziti bicikl jer nema predatora. Vegetacija u parku je savana i mogu se vidjeti zebre, gazele, žirafe, buffalos... Park je poznat i po različitim formacijama stijena, geotermalnim izvorima te kanjonu koji je izdubila rijeka.

NP Hells Gate stijene

NP Hells Gate

Fischers Tower, formacija stijena

zebrice chillaju

Fischers tower

 Ulaz košta 25$, i još 100kysha za bicikl. U park ulazim u 12 sati i imam nekih 4 sata fore da se vratim. Vozim se s bajsom po najžešćem suncu i naslikavam zebre i stijene, i uživam u prirodi jer e fenomenalna.   Trebalo mi je nekih sat vremena do kanjona, gdje sam ostavila bicikl i krenula pješke. U kanjonu su rengeri Masai jer je to zemlja od Masai, i možeš im patiti da te vode, ali sam ja čitala da ljudi idu tuda bez problema sami.. Tip me samo otpratio do spuštanja u kanjon, i tu je već prvi napor, jer se po kanjonu moraš plentrat kao alpinista na nekim mjestima. Krenem ja tako i uživam u ljepotama kanjona, usjeklinama koje je stvorila rijeka, planinarim, verem se po stijenama, visim ko majmun po kamenju i prelazim dijelove rijeke s bosa. Uživam u avanturi i zabavi, dolazim do račvanja o kojem mi je govorio ranger, obiđem dio u kojem su najljepše stijene gdje se snimao Tomb rider 2 s Larom Croft ;-) vratim se natragu središnji kanjon i nastavim dalje.

kanjon

vodopad

kanjon

fenomenalne stijene koje je oblikovala voda

Lara S za D045.

ovdje više nije bilo ljudskih tragova

samo tragovi kopitara

pogled na kanjon kad sam se popela na vrh

Došla sam do dijela gdje se više ne može po kanjonu pa sam se popela na obronke koji ga okružuju i nekom uskom kozjom stazicom na kojoj sam se na nekim mjestima morala držati za travu da ne kliznem u oprovaliju od 70tak metara. Mislim si pa kak tu puštaju turiste, neko bi se mogao ubiti, ali nastavljam dalje i nekako se opet uspijem dočepati kanjona, ali tu je rijeka puno šira. Nema nikakvih znakova niti putokaza pa ja nastavim dalje iako ovakvog krajolika nije bilo na slikama na ulazu koje sam proučila da bih se mogla orijentirati. Činilo mi se da sad već hodam bar sat i pol, a trebala sam se vratiti za sat vremena sve skupa, već sam mrtva umorna od plentranja i avanture, a ne znam koliko je sati jer sam mob ostavila da se puni u kampu. Sad me već lovi sumnja da nekaj ne štima i da sam otišla možda predaleko, a sumnju potvrđuju tragovi kopita divljih životinja, bez ijednog trahga ljudske noge, koje sam u početku viđala. Sad sam već u dilemi što da radim, nisam sigurna jesam li otišla predaleko ili još nisam došla do točke od koje se treba dići na obronke i vratiti drugim putem do rangera. Nije me frka je znam da se u najgorem slučaju mogu vratiti natrag istim putem jer je to kanjon rijeke, ali znam da mi vrijeme curi jer u 4 moram izaći iz parka i krenut za Nairobi. Imam vode i 2 banane, žive duše nisam vidjela od kad sam se spustila u kanjon, a ovi tragovi životinja mi govore da je vrijeme da se vratim. Još sam se poskliznula na šoder i zveknula i razbila koljeno na kamen. Odlučim se vratiti i nakon nekih 10 tak minuta ugledam opet neku kozju stazu s druge strane kanjona i počnem se po njoj penjati do platoa na vrhu. Jezičina mi ispala od poda al se uspijevam popeti i čujem zvuk kamiona...eh što volim miris kamiona, što bi rekla Severina... kad sam njih nanjušila znači da je cesta blizu a ja sam spašena. Krenem cestom i vrlo brzo dođem do rangera, i saznam da me nije bilo 3 sata, oni mi se smiju, počnem se malo prepucavat s njima i pizdit zašto nema nikakvih znakova a oni meni da sam mogla njima platit, a ja si mislim ma nabijem vas. I tako nakon par minuta prepucavanja uspijemo se počet lijepo razgovarati, i ja se dogovorim da ostavim bicikl tu, i oni mi predlože da zamolim vozača u kombiju koji je dofurao ekipu da se s njima vratim kad dođu iz obilaska kanjona. Dogovorim se s tipom u kombiju, ali sam morala čekati nekih sat vremena da se ovi vrate, pa mi je počelo debelo curit vrijeme. Ipak nisam trebala biciklom tamburati sat vremena po uzbrdici i najjačem suncu. Kombi me iskrca ispred kampa, bacim brzi tuš iako mi je vrijeme na knap, al preda mnom je put od 24 sata, spakiram se opet brzinom munje i već čekam matatu za Naivashu. Malo mi gori pod petama, ali uspijevam prije mraka ubacit se u matatu za Nairobi i napokon odahnuti. Al se ja volim uvijek uvalit u govna.
   U Nairobiju me simpatičan tip otprati do autobusa koji vozi prema aerodromu, kaže vozaču di da me iskrca, pa me drugi tip iz autobusa otprati do taxija koji ide na aerodrom, i s tim mi dečki zaključe fenomenalne dojmove o ljudima u Keniji koji su toliko ljubazni i uvijek spremni pomoći.
   I eto me na aerodromu na kraju jedne afričke avanture puna pozitivnih dojmova o dragim ljudima i prekrasnoj zemlji, sretna što se vraćam obitelji i mojim prijateljima koji su bili uz mene iako sam bila daleko i koji su brinuli i pomogli mi da se nikad ne osjećam usamljeno D i sretna što sam ovim putovanjem zaokružila svoj život i toliko puta osvijestila sve blagodati koje čine moj život u potpunosti ispunjenim.
 

Kenija -Diani plaža do ibera

8.1 Diani beach

  Budim se opet oko 7, to mi je tu izgleda prirodni tajming, idem  vidjet kaj ima za dorucak, al uzalud mi, svi spavaju...i osoblje naravno. Nadjem kotlic za vodu i kavu ...napravim kavu, ulijem mlijeko...skiseli se, ok vise nema kave nadjem caj...ulijem drugo mlijeko kaj mi je cistacica dala, skiseli se, napravim si treci put caj i odem tipu do sanka da mi stavi mlijeko...i opet se skiseli. Sad se ja skiselim i popizdim uzmem stvari i odem prema plazi, usput su neki kao standovi s klopom i cajem , pa uzmem chappati i grah i caj, za 100kysha i u miru pojedem. Tu mi se usteka neki rasta koji vozi brod za izlet  sa snorklanjem na otocic u blizini. Jedem dorucak a okolo skacu columbus majmuni  i obicni majmuni...i ima ih cudo, vise nego sto sam ih vidjela u prasumi. Posvuda su i drva baobaba...moram maznut sjemenke i dofurat ih sebi i frendovima u ZG. Kupam se jer je ujutro dosta visoka plima, spavam na plazi, pozdravljaju me moji Diani beach prijatelji, ali i bezbroj ostalih galebova s plaze, koje vec bezobrazno odbijam jer pokusavam spavat a svake mi sekunde netko dodje; hello, good morning madam are you sleeping...Odjebite vise, naravno da ne spavam kad obletavate oko mene i lajete. Oko jedan se micem s plaze i s onim prvim mojim galebom, Marinom, idem do sela u kojem zivi on sa svojom obitelji, i taj me izlet u selo odusevio. Brali smo cashnutse, przili ih i jeli, upoznao me sa svima, igrala sam se sa djecicom, zene su me naucile kako umijesiti, izvaljati i ispeci chappati, i sve sam to zajedno s njima radila, na kraju smo pojeli to šro smo ispekli svi zajedno, uglavnom, odlican feeling, vidjeti kako zive, druzit se s njima, igrat se s djecicom kojima sam ja totalna zabava, jer sam drugacija pa mi se svi oni malci guraju u krilo, i sjede kraj mene. To sigurno nije fejk. Zive vrlo skromno, jedna obitelj u tom dijelu sela. Kuce su od kamena ili blata, imaju dio gdje je ognjiste, vatru pale s liscem kokosove palme, kuhaju na 3 kamena postavljena ukrug, sa 2 lonca i jednom tavom, dok cuce kraj vatre. Djeca su cista, i uredno obucena. Svi su nasmijani i dragi. Na kraju mi je Martin rekao da mami, a to je najstarija zena u selu koja ga je odgojila jer je on siroče, tutnem neku pinku, i onda ona to svima podijeli u selu. Rekao je da dam koliko hocu a ja sam joj tutnula 1000kysha jer mi se točinilo ok. Provela sam savrseno popodne u selu s ljudima koji zive toliko drugacije i jednostavnije, upoznala nove ljude i njihovu kulturu i svaki put mi takvo iskustvo otvori neke nove vidike u zivotu, i ucini me zahvalnijom ali i osvijesti mi da nije sve u onom sto imamo i posjedujemo, zivot i bez  toga moze biti lijep.

neka riba

Diani plaža

Martin i njegova kuća

u selu

dječica

mijesimo chappati

Dodaj naslov

peku se indijski oraščići

s dječicom

black and white columbus monkeys 

   Opet se vracamo nekim precicama kroz bush, s boda bodom, usput kupujem ribu i krumpire za rucak koji smo pogablali na plaži, placamo driveru po  pola i ja se odem bacit u ocean. Uzivam jos sat vremena  na plazi. Malo pricam sa drugim beach frendom Johnsonom, koji mi objasnjava da spara novce za zenu, veli da za dobru, obrazovanu treba oko 100 000kysha, a za manje obrazovanu oko 70 000kysha, to placas njenom ocu zato sto ju je obrazovao i ulagao u nju,  malo smo se zajebavali na tu temu, i vec je pao mrak. Prosetala sam sama po plazi, i to mi je najjači dio dana kada uživam u svojim mislima, slaganju dojmova, osvijestim sva dobra u svom životu i osjetim zahvalnost za sve ljude koji mi znače u životu i koji su ga svojom prisutnošću upotpunili. Šetam potpuno sama na plaži je se galebovi uletači povlače s plaže navečer, a nema ni turista jer je već noć. Uživam hodajući bosa po pijesku dok mi valovi zapljuskuju toplom vodom stopala...imam cijelu plažu samo za sebe. Na povratku prolazim kraj restorana i popijem pivu s  Johnsonom koji me počastio jer sutra odlazi doma na dva dana kod svoje obitelji. Pregovaram malo oko cijene jastoga, i sad smo na 1000kysha... bas bih voljela probat jastoga sa zara, nisam to nikad jela jer je skupo a ovdje bih to mogla izvest za puno manje para. I jos hocu probat ribu sa zara, kad sam već na moru da se malo pocastim, ionako sam na grahu i chapatiju vec danima.
  U hostelu je trebao biti neki party, al meni se to cinili sve neko amatersko klatarenje, pa sam se povukla na ležaljke malo razgovarala s nekim ljudima iz hostela, zvala i tipkala s dragim mi ljudima doma i otišla na ćorku.

9. 10. i 11.1. Diani beach

Ovi dani na plaži su bili svi isti, ujutro ustajem , jedem tost i putar od kikirikija koji sam si kupila u dućanu da mogu doručkovat kad se dignem, pijem čaj bez mlijeka da se opet ne bih zajebala...malo se izvalim uz bazen i pričam ili tipkam, tako da se ni u jednom trenutku ovog putovanja nisam osjećala usamljeno...I kad dođe pristojno vrijeme odem do plaže...bacim se na piesak ko nasukani tuljan, i lagano roštiljam...kupam se i pričam s ljudima koji mi uletavaju ili nešto prodat ili mi se uvaljuju. Upoznala sam i jednu curku Ray koja prodaje marame za plažu i s njom dogovaram da mi zadnji dan sredi rasta frizuru s pletenicama i tetovažu od kane kakve imaju svahili žene. Pregovaramo, razgovaramo i smijemo se. Popodne obično dođu cura i dečko iz Danske koji su u mom hostelu pa se malo podružimo. Dali su mi i masku za ronjenje pa sam jedno poslijepodne uživala roneći sa bezbrojnim vrstama ribica uz koraljni greben. Svako sam večer šetala sama uz ocean, relaxing my mind...i pojela nešto u restoranu na plaži, probala i jastoga, ribu i škampe...priuštila si malo luxuza. Navečer opet telefonski razgovori  i tipkanje, i onaj neizreciv osjećaj miline, ispunjenosti i životne radosti koji me preplavljivao uvijek iznova.

ribar

moja riba

prekenjavanje sa jastogom

plaža

Ray

curka koja me oslikala

crtanje gotovo

slikovnica

beauty salon

na pivi sa Johnsonom

red škampa

new me

african mama

 



12.1. put do Nairobija i Naivashe

 Ustajem rano ujutro, doručkujem i čekam da se pojavi boda boda kojeg sam sinoć dogovorila da dođe po mene. Nema ga naravno i ja ne budi lijena ruksak na leđa i put pod noge do stajališta, ali već na izlazu iz hostela zahaklam nekog drugog drivera i dogovorim da me vozi do Ukunde, od kud idu matatui za Mombasu. Sve ide super, na trajektu opet kupujem nakit kod tipa ispod baobaba koji mi se već izdaleka smije jer me prepoznao. Mijenjam još jedan matatu i u Mombasi kupujem kartu za bus do Nairobija. Bus je skoro pun i uskoro bi trebao krenut i izgleda mrak, sjedala dovoljno široka, udobna, punjač za mobitel, dobiješ vodu, čisto, samo je klima tropska u busu. A karta je 14ookysha jeftinija 400kysha od karte za onu kramu od busa s kojom sam došla u Mombasu. Ovaj se autoprijevoznik zvao Tahini. Do Nairobija se vozimo nekih 9 sati, kroz nepreglednu savanu, uz parka Tsavo west, kraj razbacanih bandasa i sela i plantaža ananasa. Stižem oko pet i odmah tražim dalje matatu do Naivashe. Još jedno sat i pol vožnje i onda opet u novi matatu do Carnellys campa koji mi je preporučila Australka sa safarija. Stižem po mrklom mraku, drvene guzice i strgana od puta...frajer mi pokazuje krevet u dormu za 800kysha, bacam ruksak i idem vidjet kaj ima za jesti. Restoran im je prekrasan, na sredini otvoreni kamin, kupujem pomfrit i pivu i počinje opuštanje.
 Trebala sam ići gledati hippose  koji u kamp dolaze na pašu, ali ovu ih večer nije bilo pa sam se stropoštala u krevet.

restoran u Carnallys campu, Naivasha

Kenija sedmi i osmi dan - Mombasa i Diani Beach

6.1. Put do Mombase

Ustajem rano, oko pol 7, i zapravo ne znam jesam li uopce spavala vise od 3 sata, al nisam umorna, spremam stvari za rekordno kratko vrijeme, mislim da ima neko takmicenje u pakiranju, bila bih uvjerljivo uvijek prva....manje od 3 min.Sinoc sam otisla na autobusni kolodvor i kupila od nekog tipa kartu do Mombase za danas za 1800kysha, jer su na salteru  rekli da je sve rasprodano do 10.1. Malo sam cvikala da me tip nije zavaljao za vulo, al jutros je vec 15 do 7 zvonio mob, i taj tip zove da provjeri di sam. Trebalo mi je 2 min od hotela do tam  tak da sam u 10 do 7 već bila na stanici, al naravno da smo krenuli tek u pol 8 i to ne autobusom nego matatuom. Prvo do Nairobija pa smo se onda tamo trebali ukrcat na veliki bus. Vozilli smo se 2 i pol sata do Nairobija uz put prosli kraj vulkanskog kratera Mt. Longonot  i na kraju upali u totalnu gužvu u Nairobiju jer je bio prvi dan škole nakon praznika. Tip nas je iskrcao kraj nekog busa pa smo morali dodat jos 200kysha da nas vozi...proslo je 10 i ja sam vec lagano ufurana u africki ritam...znala da imam vremena uletjeti u mjenjačnicu i promijeniti pare, jer sam ostala suha. I ne samo da sam promijenila pare nego sam i  stigla doručkovati, i popiti caj, telefonirati...i oko pol 13 smo napokon krenuli. Sad bi se trebali vozit 8 sati do Mombase, i cini mi se da bi mi najbolje bilo ostat spavati u Mombasi i ujutro napravit obilazak i oko 11,12 uzet matatu do Diani  beach koja mi je krajnje odrediste. Malo sam pilotirala u busu,, malo se naslikavala s ekipom, malo pisala blog i evo me na pola puta. Stanemo jedanput., na pisanje i gablec... u busu je vec takav smrad, jer nitko ne otvara prozore, vani przi a svi se usvicali...jebenica...i onda čujem priču da se čovjek nakon 7 minuta navikne na smrad...vidjela bih te ptico kak bi se navikao nakon 12 sati na smrad.

vulkan Longonot

savana i Tsavo west NP

.

fotosešn u busu

bus do Mombase

još naslikavanja

i još

moj prvi Mombasa prijatelj Sayyid

  Vozimo se kroz afričku savanu, crvena zemlja, grmlje i šikara,, drveće akacije...i sela, s tradicionalnim kućama od blata i krovom od trstike. Vec je debelo pao mrak, kad smo usli u Mombasu. Tovarim svoj ruksak na ledja i krecem u obilazak hotela oko kolodvora...al ovaj put bas nemam sreće...sobe su od 1000kysha na vise a one jeftinije su sve pune. Taman kad sam bila vec na izmaku snaga i spremna istovariti veću cifru za sobu, uleti mi neki decko Sayid i mislim si pa nek mi pomogne malo trazit sobu on ce bolje naci...i fakat otpelja me u neku ulicicu i tu ubodem sobu za 700kysha s kupaonom...malo ali cisto, jest da na tusu ide 5 kapi...al prezivjet cu. Dogovaramo se da ce me ujutro otfurat do starog grada i luke u razgledavanje.

7.1. Mombasa i Diani beach

Opet se budim rano, ovdje mi uoopce ne treba sna, sva sam na adrenalinu,  pakiram se, ostavljam ruksak na recepciji  i skrecem u prvu lokalnu birtijicu na klopu. Mažem po grahu i chapatiju, nesto kao tortilja sto im sluzi umjesto kruha. Taman dolazi moj Mombasa friend i krecemo u obilazak. Nakon nekih pet gradova koje sam posjetila ovo je prvi u kojem imas kaj i vidjeti. Old town je kolonijalni dio grada pod zaštitom UNESCOa...kolonijalna arhitektura sa balkonima i verandama u tri stila...portugalski, indijski i omanski. Dosli smo i do stare luke,koja nije nista nego par starih  brodova zavezanih za neki mol i za to traze 100kysha da mozes uci i pogledat. Neke su kuce i zgrade renovirane u izvornom stilu a neke su srusilii napravili nove, sad se to vise ne smije jer je pod zastitom. Ima zgrada stare poste, vijecnica, sud, kuća za robove od koje vode stepenice prema moru gdje su iskrcavali robove i pored mora je odmah jedan izvor ili bunar na kojem su ih prali. I danas ekipa tu dolazi na kupanje i pranje vesa. Najveca znamenitost grada je portugalska tvrdjava iz 1493g. koja je sluzila za obranu grada, dok je Omanci nisu osvojili .Nisam ulazilla unutra jer mi se nije placalo 1200kysha za ulaznicu,nego smo je obisli okolo. E tu kod tvrdjave nam se pridruzio tip koji nam je pricao o povijesti grada, vodio nas do poznatih gradjevina, odveo me na fish market i spice market...i njemu sam na kraju dala 500kysha jer mi se ucinilo ok, da mu nekaj i platim kad nam je cijelo jutro pokazivao okolo. Čitala sam o tim tipovima koji se muvaju oko tvrdjave, mogla sam ga i otkantat al bio je ok i svasta je znao.

moj doručak chappati and beans

Mombasa oko autobusnog kolodvora

Mombasa old town

najstarija džamija u Mombasi

Old town Mombasa

balkoni portugalski , omanski i indijski

stara luka

imam totalni fetiš na vrata

leven house

tu su iskrcavali robove

a tu ih prali

trg ispred portugalske tvrđave i Mombasa cluba

portugalska tvrđava

moji Mombasa frendovi

opet utvrda

chillanje 

stari sud

još malo Mombase

mangrovo drveće u parku

kavica s frendovima iz Mombase

 Kupovala sam  po trznici voce, podijelila s njima, naslikavali se i zabavljali, popili caj i tu se razisli. Bilo je super a Sayyid me otpratio na matatu do ferryja, jer je Mombasa zapravo na otoku, pa da  bi putovao prema jugu moras na trajekt. Na trajektu sam našla štand ispod baobaba kod nekog simpa frajera i tu ubola hrpu nakita,  naslikavala baobabe koje vidim prvi put od kad sam u Keniji. Voznja traje kratko i vec sam u potrazi za matatuom koji ide na Diani beach. Kosta 70 kysha i voznja traje oko 45 min. Matatu te iskrca na glavnoj cesti i onda moras uzeti bodabodu, za jos 100kysha, mijenjas 3 prijevoza ali nije nista komplicirano. Usput stajemo da si kupim badic, jel sam zaboravila ponijeti, i ubodem neki fenomenalni u safari stilu za 20 kuna, sve si mislim da si jos kupim za doma.

najslađi ananas

tržnica u Mombasi

svakaj nekaj na tržnici

jack fruit

spice market

spice market

vesela ekipa na spice  marketu

kozje glave i želuci 

devina noga za juhicu

baobabi kraj trajekta

sjemenka baobaba

  Hostel koji mi je Mirna sinoc bukirala ima fenomenalne kritike i kosta oko 12$ noc u dormu za 6 ljudi, zove se Southcoast backpacker i izgleda fenomenalno, kao neki resort, velika kuca u africkom stilu sa slamnatim krovom, okolo bungalovi...beach bar i bazen. Milina. U sobi su 3 kreveta na kat i kupaona kao iz casopisa, kada sa jacuzzijem  Imam samo jednu cimericu, Mexikanku Linu, koju bas i ne vidim previse. Samo su cijene klope nabrijane tak da se tu vjerovatno necu hranit.  Bacam stvari malo preperem badic uvlacim se jedva u taj bikini,i pravac na zupla.

idila u hostelu

još idile

nice

moja soba

napokon plaža

Diani beach

jel može bolje od ovog

idila na Diani beach

  Ima nekih pet do deset min do plaze, i kad mi se otvorio pogled bio je samo uzdah...ti mater ...koja ljepota...bijeli pijesak, tirkizno more...to jos nisam dozivjela.

  Sjednem, gledam i ne vjerujem svojim ocima, ispred mene ocean, drveni ribarski camci, koraljni greben, otoci u daljini,  dakle ova crna Afrika je pravo otkrice, ne prestaju me prolazit trnci miline i oduševljenja svaki dan iznova kako je otkrivam. Naravno da nije  proslo dugo i vec mi neki galeb uletava, radi u restoranu zove se Martin i nudi mi jastoga za dva soma...a ha kak da ne...al posto sam jos sva pod dojmovima, srdacno ulazim s njim u pricu i mislim si dobro je nekog poznat tko je u blizini a njegov je restoran bas uz plazu. Ode Martin kad ne prodje dugo i evo ti Johnsona...i on radi u  istom restoranu al mi on prodaje lignje za 800...hahaha kak da ne. I s njim udjem u neku zajebanciju i  smijeh i sad imam dva galeba da paze na mene. Odu oni i evo ti treceg, e stari toliko bas nemam energije za jos jednu spiku, vozi dalje. Uglavnom sam skuzila da po plazi ima beach boyeva...oni operiraju slobodne komade i uvaljuju im se vjerovatno samo za hranu i sex' mislim da su i svi ovi koje sam ja upoznala imali  istu ideju u konacnici, ali ako znas spiku okrenut u bezazlenom smjeru, razgovaraš s njima srdačno a ne s visokog, malo se uzivis u njihov  zivot i obicaje ...onda olabave i budu vrlo prijateljski raspolozeni i ljubazni, sve  bi ti pomogli, u biti vole drustvo Mzungu zena(bijelih zena) a ako im se posreci onda jos i bolje. Decki kod mene vam nema srece, ja to odmah izrecitiram, muž, troje djece, baba, pas i 2 macke...puna sam ko brod, sve je ostalo viška uključujući i vas. Al vidim ja da se oni druze i sa parovima, u biti svatko ima uglavnom jednog takvog tipa koji se zakaci i dogovara ti sve sto ti treba, u biti ne traze nista ali valjda kad ti nesto organiziraju dobiju proviziju, a i ja sam im znala platit hranu ili cugu, Sto je sitna para, a s druge strane, imas neku pomoc kad ti treba. Ja bih to nazvala kvalitetnom simbiozom.

  Unatoc mojim galebovima, svoje sam stvari svaki put kad sam se isla kupat furala u ruci do camca, i tamo ih ostavljala jer decki kaj operiraju po plaži ne ulaze u vodu...operiraju samo na suhom. Nakon beskrajnog kupanjca, i malo suncanja, jer sam jos izgorena ko rak od Viktorijinog jezera, odlazim u hostel da se malo raspakiram i izvidim situaciju. Ekipa uglavnom tipka po svojim mobitelima i ful su mladi pa i nemam neku zelju da se infiltriram, jedino moja cimerica ima negdje godina blizu  mene ali ona je leteca i ima neke svoje programe stalno. Uzmem svoj mob i tipkam i ja do iznemoglosti.,Ipak sam se infiltrirala...izgledam asocijalno ko i oni .