Jutros za doručkom malo razmjenjujem iskustva s ekipom iz hostela, dva Francuza upravo završavaju svoj trip po Kubi pa su puni informacija. Danas idem u dio grada koji se zove Vedado, do Trga revolucije i groblja Cristobal Colon. Boli me noga još od sinoć pa šepam i ide mi sporo. Rosi ide isto do groblja ali drugim putem, po Melaconu, šetnjici uz more, što ja preskačem jer znam da tamo puše a fakat mi je dosta smrzavanja. Dogovorile smo se za navečer da se nađemo u hostelu i idemo pojest nekaj. Prvo se instaliram u parku na wifi i napokon umirim srce, a onda pičim dalje. Stalno mi netko prilazi i pita od kud sam, uglavnom su to normalni ljudi malo stariji pomognu mi pokazati smjer, malo me otprate i popričaju sa mnom, svi znaju za Hrvatsku i činne se dosta obrazovani, i vrlo su ugodni i nenametljivi. Ponekad su to malo mlađi dečki, najčešće crnci koji mi žele biti društvo, nisu ni oni prenaporni ali njih brzo otkantavam i ne ulazim i priču da ne bih imala kasnije problema da ih se ne mogu riješit.
Tako da nemam problem s nalaženjem smjera jer uvijek imam pomoć. Šetam do Universidada de Havana sveučilišta, pa do staadiona i neke bolnice, ovdje je puno više zelenila i parkova, zgrade su raširene nije kao u Staroj Havani i Centru, uglavnom opet oronule vile ili obnovljene. Daleko je za hodati do Trga revolucije, i napokon nekako dolazim do tamo, noga me već ubija, a na trgu jedan spomenik Hose Martiju...još jednom revolucionaru, okolo Centralni komitet komunističle partije s likom Fidela, na drugoj zgradi glava Chea, pa Ministarstvo unutarnjih poslova, Nacionalno kazalište....sve čisti soc realizam, nezanimljiv u arhitektonskom smislu, zgrade obojane u plavo, bez imalo ukrasa, pravokutne, ko da sam doma u nekim dijelovima grada.
Bježim odavde što prije jer ne vidim baš ništa što bi bilo vrijedno moje pažnje osim tih likova Fidela i Che Guevare, ali njihove glave su ionako po cijelom gradu prisutne pa mi ni to odviše ne impresionira. Idem dalje do groblja, duž neke široke avenije, i dalje nema puno prometa ali tu je dim i smog koji izlazi iz auspuha ovih starih auta. Sad već jedva hodam, i napokon dođem do ulaza na groblje da bi mi neki čuvar rekao da je to ulaz za lokalce i da moram na drugi, glavni ulaz za turiste da platim kartu. Nemilosrdan je i ne popušta mom šarmu i žicanju i natera me da dalje šepam 15 min do glavnog ulaza, prolazim kraj groblja i vidom kroz rešetke da nije niš spektakularno, svi grobovi su od bijelog mramora, na većini su kipovi Bogorodice, ili slično, neki imaju mauzoleje, veličine manjeg apartmana, između su cijele avenije i ulice. Uglavnom prolazi me volja da šetam među mrtvima a i dosta sam vidjela izvana, pa sjedam u neku zgodnu retro birtiju kraj groblja da popijem kavu i pojedem pizzu. Taman mi je došla pizza, kad čujem iza sebe neki smijeh, okrenem se i vidim Rosi s nekim likovima, zovnem je, i počnemo se smijat kak smo se našle u istoj birtiji. Pridružujem im se, skroz su veselo društvo, pokupila ih je negdje putem do groblja, jedan Švabo, stariji gospodin, odvjetnik iz Mainza, koji dolazi svake godine na Kubu da bi uživao u društvu mladih Kubanki, sugar daddy.. Puši cigaru ima preko sto kila, ali je šarmantan i zanimljiv, priča dobro i engleski i španjolski, pa prevodi ono što pričaju druga dvojica koji su Kubanci, jedan mu je šofer i taj je bacio oko na Rosie, a drugi mu je frend odvjetnik s Kube. Uglavnom popili smo par pića i dobro se zezali i nasmijali, tako da je izlet na groblje ipak bio zanimljiv na kraju. Rosie i ja se dižemo i nadamo se uloviti Makinu za 0,5 cuca, što nam je objasnio Švabo, da ti stari auti za te pare voze prema našem dijelu grada. Nismo je uspjeli naći ali uletavamo u bus, koji je krcat, al nam šofer i njegov pomogač naprave mjesta, puštaju salsu... lijepo je nekad biti svijetle puti i plavuša, ima to svojih prednosti.
Iz busa skužimo neku tržnicu sa suvenirima pa ih zamolimo da nam stanu, obilazimo tržnicu, Rosie kupuje suvenire, ja gledam cigare od švercera za 25cuca 25 komada u kutiji, ali se ne usuđujem kupiti da ne bi bile fejk. Tržnica je taman kraj onog restorana Sofia sa kubanskim bendom gdje smo sinoć bile. Opet svira neli bemd, ali drugi pa se nas dve opet zapiknemo na piće. Danas pijemo Kuba libre, ili rum kolu, dobar je bend i atmosfera al opet nitko ne pleše. Nakon dve runde i predugih im pauza dižemo se i idemo prema hostelu, al Rosi ide kroz grad, jer joj je hladno, a ja oblačim jaknu i odlučim prošetati Melaconom kraj mora, da se malo sfriškam. Prilazi mi neki dečko kaže da se zove Julio/Hulio, i zove me na cugu u bar ispred kojeg stojimo, tamo radi s frendicom Jenifer. U baru nema nikog živog, al simpa su mi pa popijem s njima piče, pričamo, čagamo, zezamo se, Hulio odlazi a dolazi još neka frendica od Jenifer, i dogovaramo za navečer da idemo na salsu u La Grutta, bar kraj onog restorana Sofia. Jako su simpa i veseli, otvoreni i lomunilativni, a i ja sam popila vec par Kuba libre pa sam nabrijana na čagicu. Vraćam se u hostel po Rosi, bacim kupanjac, i spremimo se da odemo prvo na veceru u onaj naš lokalni palandar. Dobre smo volje i nelaj se zezamo cijelo vrijeme, ona jede piletinu a ja svinjetinu jer mi je već dosta tamo jesti jedno te isto, al ispada da su svinjetina jetrica svinjska i dolazi mi bijela riža i grah sa strane u zdjelici, što mi je bilo jako fino pa sam maznula i svoj i Rosin i još popila sok od cijedjenog tropskog voća...dižemo se i idemo prema La Grutti, sretnemo putem Hulia on ide u La Gruttu al mi smo rekle da dolazimo kasnije jer idemo prvo u Sofie, tamo naručujem kolu i vidom da nisam dobro, počela revolucija, al ne komunistička...u mom želudcu...grah, svježi sok, kola...kipim...vidi i Rosi da mi nije dobro, pa se dižemo i idemo prema hostelu, šarafi me al se nadam da bum ok kad mi malo proradi želudac, jedva stižem do hostela i okupiram zahod....proljev...legnem al brže se dižem..povraćanje...loše mi je, tresem se i opet samo želim moju mamu:). Legnem i jedva nekako zaspim...dugo mi je trebalo, čak tri dana... da počnu manevri koje obično im na putu...s hranom i mojim želudcem. Toliko o planovima za izlazak i zabavu. Nadam se da bum sutra bolje.
Nema komentara:
Objavi komentar