Nakon dvije neprospavane noci ustajem i pitam se kaj mi to treba, sve teze mi padaju ove avanturisticke opcije putovanja, sjedni u auto i vozi do Beca 4 sata, pa presjedanje aviona...bolje da sam sjela u Zagrebu na avion pa makar i skuplje platila kartu i vozila se ko kofer....godine me stizu, a s njima i odredjena zelja za komocijom. Al ne bih to bila ja da se ne uvalim u drek...pa onda plivam...srećom to plivanje mi odlicno ide.
I tak se dizem u 1 ujutro, s tri sata sna skupljenog u dva dana, skupljam dečka s bla bla cara, koji me spasio jer je bio izvrstan asistent u voznji, zanimljiv i pricljiv, pa sam uspjela odvozit tih 4,5 sati po kisurini i magli.
Parkiram auto u Schwestatu, nekoj selendri dvije stanice vlakom od bečkog aerodroma na nekom free parkingu od shopping centra, pjesacim 10 min do vlaka, i za par min stizemna aerodrom, prebijena i premorena. Dovoljno je rano pa ubijem oko na nekim klupama.
Letim low cost Eurowingsom za 520 eura Beč, presjedanje u Dusseldorfu i za Varadero na Kubi.
Znaci nema mojih dragih Arapa da me nahrane i napoje finim ginovima i vinima, furam svoje home made sendvice, burekice, na vodi sam i na tankoj prehrani.
Al me zato gađa sreca, dobijem sjedalo u sredini s druga dva pored mene prazna, pa kaj sam tak bila dobra...širim se ko zaraza po sicevima, stavljam čepiće u uši i masku na oči, i laku noć.
Prespavala sam dobar dio leta, gablala senviče u pauzi između dvije ćorke, pročitala malo vodič o Kubi, opet spavala...nikad kraja letu...11 sati je trajao, ali miran i ugodan.
Slijećemmalo iza 17 u Varadero, jurim promijeniti lovu, i na bus za Havanu koji bi trebao ići u 18h.
Nema busa, uskoro dolazi neki dečko koji isto ide u Havanu pa mi je malo lakše, pa jos jedna cura i tak nas se skupi osmero. Bus dolazi teku19 al je pun i samo uzima onih dvoje koji su imali kartu, a nas šest je zvisilo. Karta je 11cuca...a mi dogovaramo taxi za 30 cuca po osobi. Cuc je kubanska valuta za turiste 1cuc je 1$, imaju nacionalnu valutu gdje za 1$ dobijes 25 kubanskih pesosa. E na tu se ja planiram prebacit i tak putovat i hranit se...u lokalnim restoranima Paladares, i spavat po obiteljskim prenocistima Casa particulares, vozit se u colectivu...i asimilirat se maximalno.
Vidim super mi je krenulo...placam taxi 3x skuplje od busa...kakva ironija.
Dobro je kaj me je taxi dofurao drito pred hostel DRobles backpacker, San Rafael...ulica je puna tih casa particulares, ekipa lokalna na cesti, dosta veselo. Hostel je ok, iako je imao takve komentare da sam malo cvikala, al za 5 eura nocenje...jeftinije nisam nasla pa sam ipak odlučila riskirati. Ispada sasvim u redu, ljubazno me zene dočekale, ne pricaju engleski al to nisam ni očekivala, uredno, čista posteljina i kupaona...milina. Odmah se raspitujem kod ekipe iz hostela di ima neki paladares da odem nekaj pojest, curka me uputila...i vec sam na cesti. U ovom kvartu ni nema niš fancy nego samo lokalne birtije koje izgledaju kao da je tulum kod nekog doma, tako i paladares izgleda kao da sam dosla stričeku u kuhinju nekaj pogablat, al ima meni na nekoj drvenoj ploči, i samo skida s popisa kad nekaj nestane, a hrana kosta 30-35 pesosa ili 10 kn, narucujem neki pollo, znam da je to piletina i dobijem hrpu hrane, piletinu s grila, salatu, slatki krumpir, grah i rižu. E toje taj travel mode koji volim...asimilacija je počela.
Prošećem malo do Malecona, šetnjice uz more...da mi se slegne klopa. Takvi su valovi da sve šprica po šetnjici, tak da niš od tog. Iako kvart gleda spooky, stare oronule kuće, otpada im fasada, bake vire kroz rešetke na prozorima, mračne ulice, grupice mladih po ćoškovima..nemam neki dojam nesigurnosti...i nitko me ne davi po cesti dok hodam sama. Sve u svemu...svidja mi se, samo da još promijenim novce u lokalne pa da malo istražim birtije, i napokon probam pravi rum.
Od tog večeras ništa. Penjem se na moj krevet na katu, ima nas 4 u sobi, čepovi u uši, maska na oči i padamu nesvijest. Do 2 ujutro, pa se budim jer je to doma 8.... Razlika je minus 6 sati...pokusavam zaspat...opet gledam na sat, sad je 4, vrtim se do 5, odustajem i pišem blog...vidim da bum umorna i danas....tak mi je valjda grah pal ove godine, u znaku umora, malo nervoze pa onda puno radosti zbog blizine, pa putovanje... sad još da prekinem umorni niz ...i da ostanu sve ove dobre stvari...
Nema komentara:
Objavi komentar