Dobro sam spavala, probudila se oko 6, i uhvatila pisanja bloga jer prošla tri dana nisam baš bila u formi zbog zdravlja. Kad sam tako loše ne da mi se niti upoznavat s ljudima, nisam raspoložena ni pričljiva pa se uglavnom sama negdje povučem i mirujem. Ipak mi je svaki dan mrvicu bolje, slabiji i rjeđi su grčevi i lakše mi je. Sinoć sam u svojoj casi dogovorila doručak pa dolaze po mene kad je gotov. Nije baš nekaj, pečeno jaje, putar, kruh, sok i ananas i kava, nema ni pekmeza. Kako idem sve dalje doručak je sve slabiji, ok je to zato kaj nemrem puno ni jesti zbog želudca, al da sam dobro ostala bih gladna. Danas moram promijeniti novce i spojit se na internet. Na putu do banke vidim neku pekaru pa nakupujem keksa i nekih suhih kolača za par pesosa. U banci čekam dobrih sat vremena a onda još sat da se uspijem spojiti na internet, koji je non stop prekidao. Već je prošlo jedan kad napokon obavljam sve i trazim taxi collectivo za plažu. Izmedju čekanja uspjela sam malo prošetati po gradu, živahno je od jutra, ljudi kupuju po trgovinama, čekaju u redu za kruh, prolaze kola s konjima, bicikl taxisti dobacuju a najveselije je u brijačnicama, muzika svira, brico nekog brije, a ostala ekipa došla na druženje i razgovor. Te brijačnice se čine kao središte društvenog života za muškarce. Vidim ekipu da stoji u redu pred nekim prozorom pa virnem, prodaju sendviče s pohanom ribom, odmah se uštekam u red i kupujem dva svježa ukusna sendviča od pohanog fileta ribe. Inače su ti prozori naJbolja opcija za jeftinu klopu i cugu, na njima možete pojesti pizzu, popiti kavu, pojesti sendvič, ovisno što nude i to sve za sitnu paru, desetak pesosa. Vidim da mi ovdje ne treba puno novaca za hranu, samo da mi je naći jeftiniji smještaj. Na cesti uskačem u taxi collectivo koji me za 2 cuca vozi 12 km do plaže Ancon. Čitala sam o toj plaži prije puta i uistinu je lijepa, bijeli pijesak dokle god ti pogled seže i tirkizno more. Plaža se nalazi na poluotoku, i ima svega jedan ili dva hotela na njoj tako da ne izgleda pretrpano. Nije baš ni neko vrijeme, oblačno je, pa možda zato nema puno ljudi. Uglavnom su Rusi i stranci, nešto domaćih. Presvlačim se i uletavam u ocean, koji nije baš jako topli ali briga me...napokon moje prvo kupanje na Kubi.
Trinidad
Trinidad
Fora kafić
Plaza Mayour, Trinidad
Casa de la muzica na Placi Major
Plaza Major, i ekipa na internetu
Dečki sviraju
Selfi s plaže Ancon
Playa Ancon
Isto
Ugodno je kad se malo privikneš, i vani je toplo makar je oblačno, napokon se više ne smrzavam na Kubi. Kupujem si kolu u kafiću i popravljam je s rumom koji sam si kupila jutros u dućanu, i ležim na pijesku i uživam u mirisu i zvukovima mora. Slušam neke talijanke kak pričaju da su se otrovale s hranom, i odmah mi je lakše kad skužim da nisam jedina s tim problemom. Počinje lagana kišica pa se dižem s plaže i sklanjam pod suncobran. Kad je prestala odlučim se prošetati plažom, moja omiljena aktivnost, šećem dugo ali ne uspijevam doći do kraja, čini se nepreglednom, pa se ipak okrećem i vraćam jer sam odlučila otići taxijem do La Boce, obližnjeg sela uz more, i tamo pogledati za smještaj. Taxisti traže 8cuca do tamo jer je kao komplicirano doći do tamo, ipak spuštaju na 5 što je meni i dalje previše pa se ipak vraćam u Trinidad. Morala bih odlučiti što ću u slijedećih par dana, svidja mi se ovdje ali prognoza kaže da će biti kiša, voljela bih još malo biti u Havani, nekako sam neodlučna. Zapravo me cijeli ovaj put muči vrijeme, još nikad nisam imala na putu takav peh s vremenom, prvo abnormalno prehladno za ove krajeve, pa onda kiša, jedini sunčani dan sam provela u autu na putu. Ne znam što ću, za sada vjerovatno ostajem još malo ovdje. Šetam opet malo gradom virim kroz vrata šarenih kolonijalnih kuća unutra su raskošno uredjene, visoki ukrašeni stropovi, stupovi, masivni namještaj, barokna ogledala, svi do ceste imaju dnevni boravak koji je nabolje i najskupocjenije uredjen jer to je ono što drugi vide kad otvore vrata ili prozore, i svi stalno vire kroz prozore i stoje na vratima. Spajam se na internet, doza blizine je već tako potrebna, gledam smještaj na airbnb al ništa se ne čini jeftinije, gledam prognozu po gradovima, i nisam niš pametnija kaj bih dalje. Idem spavat, ne da mi se ni u restoran sjesti, umorna sam.
Nema komentara:
Objavi komentar