Brazil- Sao Paolo

7.4 Sao Paolo

 Obicno ne stignem nikad napisati post od zadnjeg dana al danas mi tak nekak u avionu vrijeme sporo ide...sporo sluze klopu radi turbulencija...pa bum izleda sve stigla prije nego se od umora onesvijestim i zaspim.

  U Sao Paolo smo dosli u 6 ujutro, sjeli na taxi i otpeljali se do stana, malo splahnut, ostavit stvari i u akciju. O SP cijelim putem nisam nis dobro cula osim da je nesiguran.

 Stan je u centru, Slajka ga je ubola preko airbnb i stvarno je super, prostran, uredan, na 14 tom katu tako da imamo pogled na veci dio grada, koji je stvarno ogroman. D i ja odmah idemo u istrazivanje, prosli smo kraj parka De Lu... zeljeznickog kolodvora, kvarta sa hrpom ducana, crkvica, i nekak zaglavinjale u neki dio kaj mi se uopce nije svidio. Grupice muskaraca na cesti, uglavnom crnaca, puno klosara, ugl. neugodan filing. U tom slucaju uvijek ubrzam ritam, ne vadim fotić i pravim se da znam kam idem. Nekak smo dosle do murjaka, ima ih dosta uglavnom stoje na cosku u svakom kvartu. Uz njih se malo opustmo, pofotkamo, pitamo za smjer do katedrale. Decko je bio toliko ljubazan da nam je na portugalskom napisao kaj treba pitat i odveo nas do autobusne stanice.  Svi na stanici su nam pomagali da nadjemo bus. Brijem da su ljudi skroz ok i ljubazni, osim lopina i krimosa, koji izgleda cine drugu skupinu ljudi u ovom gradu.

 Moram priznat da se do sada nisam osjecala nesigurno po Brazilu, tek sad u ovom kvartu me malo stislo. Iz busa jos malo razgledavamo Praca da Republicu, i onda blizu katedrale upadamo u neku guzu jer su bili prosvjedi na cesti. Izlazimo iz busa i jurimo do katedrale da je vidimo bar malo jer se moramo vratit u stan po stvari i na aerodrom.

 Uglavmom moj dojam o gradu je da je ogroman, puno prometa, visokih zgrada, crkvica, nista posebno, al nema mi losu vibru, bilo bi dobro da sam imala jos vremena za upoznavanje grada. Al kaj je tu je, nasa se avantura blizi kraju, moram reci da sam uzivala na svakom kilometru ovog puta ali i veselim se svemu sto me ceka doma.

 Sigurna sam da ce me Brazil.ponovno vidjsti, ogromna je zemlja a jos nisam vidjela Pantanal i Amazonu a i Salvador mi je zelja. Zato do vidjenja.

Brazil - Paraty i Trindade

5.4. Paraty i Trindade

 Sad vec treci put pocinjem pisat ovaj post, svaki se put obrise.

  Sinoc nam je let  za Rio kasnio vise od 2 sata u polijetanju zbog vremenskih uvjeta, kise i valjda oluje. Al na kraju je bilo sve ok, samo kaj nismo stigle otici na cugu u Rua Mercado, jer smo tek u pol 1 dosle u hostel. Hostel Other side je negdje u centru, blizu Rodoviaria Rio Novo autobusnog kolodvora. Kvart mi je izgledao prilicno nesiguran, iako zivahan navecer, puno ljudi vani, muzika tresti, Uskrs je pa valjsa partyjaju.

 Hostel je totalna koma, derutan, madraci od stare spuzve, djeluje hartavo iako se posteljina cinila cista..al nisam bas imala zelju tamo se tusirat. Vlasnici su ljubazni, i to je jedino pozitivno kaj imam za reci o tom hostelu. Bilo me zapravo briga jer smo imale svega 3-4 sata fore za spavanje.

 Odlucile smo uloviti bus za Paraty u 5.15... tam sam isla ja, a D je isla na Ilha Grande.

  U busu spavam ko beba, busevi su im izvrsni. Sicevi udobni, spustaju se skoro horizontalno.  Karta do Paratya je kostala 70 riala.

 Dolazim na autobusni u Paraty oko 9.30. zeljna plaze i odmora. Raspitam se odmah za bus do Trindade, ide u 10  i odlucim svoj ruksak i njen kofer koji sam joj furala, ostavit na cuvanju i odmah uskocit u bus za Trindade. I to je bas bio pun pogodak. Boznja je bila bas zanimljiva, kroz tropsku kisnu sumu, preko brda, uz koje se jedva popeo bus, a onda i jedva spustio. Do Trindade ima 45 min voznje. Vec s vrha brda puca pogled na plazu i vec vidim da cu uzivati. Pratim skvadru prema plazi, jer se zelim sto prije izvalit na pijesak. Plaza ima nekoliko,  Trindade je na malom rtu pa sU plaze i s jedne i druge strane sela. Najveca je Praja de Fora,  a najvise je ekipe na Praji dos Ranchos, na samom desnom kraju...prema rtu,  tamo je i mirnije za kupanje  jer je mala uvalica. Puno je lokalaca jer im je blagdan. Svi furaju frizidere s cugom. Ja se pruzam ko guster na plazici i lagano se rostiljam, pa se malo okupam...u ovom mirnom dijelu koji izgkeda kao laguna,  zelenkasto i prozirno, mirno. Kad me vec lagano sprzilo trazim birtiju s wifijem, i ubodem jednu,  al uzalud...nemrem se spojit. Svejedno uzivam pod suncobranom s Ipatanemom...lokalnom pivicom, pijuckampa se malo bucnem, pa se opet pitam cime sam zasluzila ovakvu milinicu. Pocelo se oblacit pa sam isla malo istrazivat okolo, plaze na drugoj strani prekrasne. Vudim rjecicu i krenem prema njoj, prema sumama mangrova,  kroz neki gustis i skuzim po natpisu da sam usla u nacionalni park Sierra de Bocaina, i da ima neki treking od 600m uz brdo, kraj rijeke kroz prasumu i odlucim se krenut. Priroda je prekrasna, opet totalna divljina, u rijeci ogromno kamenje, slapici, bazencici...pun pogodak opet. Okupala sam se u najvecem bazencicu i krenula natrag jer sam htjela ulovitit bus za }Paraty

 6.4. Paraty

 Sismis u meni i dalje aktivan, pa se budim oko pol 7, taman se razdanilo, izlazim onak u gacama na ulicu, sjednem a plocnik, i ugledam na zicama majmuna. Zapravo su to marmozeti...mali majmuni, idu s jednog na drugo drvo po zicama od struje. Na kraju prolazi jedan s malim na ledjima, tako su slatki i minijaturni. Budim.D. da idemo malo prosetat prije dorucka...prvo po molu da uslikamo gradic s mora, to je i najpoznatija slika, crkvica koja se vidi s mora. Opet bauljamo po ulicama grada koji se budi....i opet se ne mogu nafotkat tih slatkih kucica.

 Imamo i svog pesa, koji vjerno hoda za nama. Vracamo se na dorucak,  koji je fakat super,  sunkica, sir, kolac i voce. Imamo dogovor sa S. i L. na kolodvoru da kupimo karte i odemo u Trindade.

 Taman na kolodvoru planiramo kupiti karte za Sao Paolo  bus u 16.40 kad nam Slajka veli da ima jos jedino karata za bus u 23.30...karta kpsta 53 riala..zapravo sam se nekak u veselila da bum ostala tu...jedino kaj nisam bas htjela noc provesti u busu kad imamo placen stan u SP al kaj je tu je, ovakve stvari se desavaju na putu, a meni je ovdje stvarno lijepo. Slajki smo uvalili kofere da ostavi kod sebe, a nas dvije otisle a bus. Al danas bas nismo imale srece s vremenom...oblacno je...pa malo shoppingiramo po selu...selo je bas slatko, sarene kucice, ekipa sva neka rasta djir, atmosfera totalni chill...

 Slizimo se na plazicu i bacimo swimm..kad evo ti Slajke i Luckya...jebu namnsve po spisku jer su morali manevrirat s nasim koferima...a nis, moramo ih malo smirut pa ih furamo na caipirinhe u neki rasta lokal gdje pici muzika. Caipi su bile ubojite,  tu krene zajebancija i rundanje, dok se na kraju nismo skrsili.

 Odem se okupat da dodjem k sebi, slabo pomaze, onda odemo nekaj pojest u restoran. Uzele smo ribu i skampe...i bilo je hrpa toga, fino smo se najele, Slajka je otisla na bus, a nas dvije jos do rijeke, malo se fotkale, a ja sam se poskliznula i zavrsila obucen u vodi, sa zrezanom nogom, al tak sam jos pijana da umiremo od smijeha usred prasume ko neke ludace. Danas u busu nema guzve jer je bilo lose vrijeme. Zao mi je kaj je zadnji dan a vrijeme lose, al uspjele smo se zabaviti. Samo kaj su me oni zavoji tak spojili u busu da sam dosla u Paraty sva u komi, bolio me trbuh, proljev, propuhalo me pa su mi sinusi riknuli, grlo, nos...gotova sam nila...a sad treba cekat bus do pol 12. Malo mi se smirilo pa smo jos prosetali po geadu, shoppingirali, pojeli neki fast food i ukrcali se na bus...koji je fakat mrak...spavala ...probudila se par puta i natrag zaspala, tak da me sofer usokirao kad je rekao da smo u Sao Paolu.

Brazil- Iguacu falls

4.4. Foz dos Iguazu

Jutros bauljam od 5, jos je mrkli mrak vani al nemrem vise zaspat. Lijepa su ta jutra, nesto je carobno u njima:) Dorucak im je bio izvrstan, i raznolik i najbolja mi je bila neka pita od mesa. Uzivam i u tropskom vocu koje serviraju za dorucak. Vodopadi se otvaraju u 9 pa picimo na autobus 120 koji vozi do njih. Da su intelektualci napisali upute s tog busa mogli smo pol vure nakon leta biti u hostelu jer taj bus ide i s aerodroma koji je prije slapova. U busu upoznajem Veroniku iz Bratislave  koja mi sve objasni o slapovima jer je prekjucer bila tamo, karta je 52riala a sve dodatne avanture i aktivnosti se extra placaju. Nahvalila mi je park s pticama, ulaz je 34 riala, a za taj park mi je i Izraelka rekla, pa sam odlucila da bum i to obisla. Ruksak sam ostavila u lockeru za 30 riala, njihovivbusevi voze do slapova. Vec je prvi dojam i prvi pogled na slapove impresivan, veliki su, ogromni...i fora je filing da preko puta ljudi koje vidis hodaju po argentinskom dijelu slapovaa ja po brazilskom. Jucer je bilo i u gradu zanimljivo vidjeti na putokazima znal skretanja ulijevo i smjer Argentina, ili desno Paraquaj..steta sto nemam vise vremena da malo prijedjem granice....cisto radi filinga.

  Odmah na pocetku slapova nas pocnu opsjedat coati...zivotinje slicne rakunima, mozda zapravo i jesu rakuni. Jako su simpa, zicaju, kopaju po torbama...al pise da ih je bolje ne hranit jer su agresivni. Radim s njima cijeli photo sesion...jer su to prve divlje zivotinje koje sam u Brazilu vidjela.

 Staza vodi sve blize slapovima i najvecem slapu koji se zove Djavolje zdrijelo...tako da je pogled sve bolji i bolji. Na kraju ide most do sredine slapova preko kojeg se cijeli namocis...e to mi je upotpunilo dojam...kapljice vode koja sprica, divlja snaga rijeke, prekrasan pogled, buka i tutnjava...znala sam da ce ovo biti higjlight putovanja. Oko 13 h smo bile gotove sa slapovima i ja sam otisla u Bird park a D na voznju camcem pod slapove i safari kroz prasumu.

 Park je super, puno ptica, egzoticne biljke i drvece, kornjace i gmazovi, plamenci, emu, puno tukana koji su me odusevili, al najbolji je dio s Arama...papigama...gdje slobodno seces medju njima, a jedna mi je cak i kosu malo s kljunom dotjerala. Stvarno sam uzivala dobrih 3 sata u parku...i cure su nile u pravu vrijedilo ga je pogledat. Ptice, leptiri, suma...ponovno potpuni zen.

 Na aerodrom dolazim za par min....imam let u 6 za Rio a sad je vec pol 7 dok ovo pisem, i jps nisam poletjela jer je poceo pljusak i ovi ne mogu po tom vremenu sletjeti.a

 Inace su me povratne karte za slapove kostale 100usd...TAM i Gol brazilske kompanije, sto je jeftinije od busa.

Brazil- Rio de Janeiro

1. April      Rio de Janeiro

 Znam da je prvi april, al nije sala...fakat sam u Riju. Opet se budim ko sismis, al i ostatk ekipe je u mojoj vremenskoj zoni, pa Lucky i ja odlazimo u duckas po klopu za dorucak. Ubacujem 2 sengulijane u kljun, kavicu i spremna sam za akciju. 
     Danas idemo na Pacuaro de sucre iliti Glavu secera. Oni su jucer bili na Isusu, na Corcovadu, a ja sam odlucila to preskociti. Lucky ima tetku koja mu iz mobitela navigava kam moramo ici, a posto nije daleko od app idemo pjeske. Grad je pun murje, jedni cekaju na izlasku iz tunela, na nekoj nizbrdici, spremni za akciju a podmetnuli su si kamen pod kotac da ne otkliznu. Tu pada totalna zajebancija na njihov racun jer ak je frka prvo moraju izaci van, maknuti kamen i onda u potjeru. Gledamo kak im neke ulice imaju resetke i vrata na pocetku, i cudimo se. Tesko mi je shvatiti da je to tolko nesiguran grad, al znam vec pricu s latinoamerickim gradovima i da ih treba izbjegavati nocu. 

    Prolazimo nekom ulicom kraj geloskog instituta i muzeja i ja se odlucim na povratku obici taj muzej. Do Glave secera vozi zicara za 60 riala, nije bila guzva tak da smo odmah usli. Prvo staje na jednom brdu s pogledom a onda druga vozi do vrha. Uglavnom isplati se ici gore radi pogleda, jer drugo nema nis. A pogled je fenomenalan,  fasciniralo me vidjeti koliki je to ogroman grad zapravo. Nakon Glave ekipa je otisla na cugu a ja u geoloski muzej. Tamo izgleda ne ulazi nitko ziv, a meni je bas napeto bilo vidjeti kakvu zbirku minerala imaju jer je Brazil poznat po brojnim rudama, narocito pokrajina Minas Gerais. Prvo mi je neka zena pokazala izlozbu o dinosaurima, kostima njihovim i jajima, naravno na portugalskom, a onda me zatvorila u prostoriju s nekim mladim deckom, gdje mi se prvi tren pojavio upitnik iznad glave al onda se on predstavio da studira geofiziku i da ce mi pokazati neke projekte kako nastaje nafta kak se mjeri gdje je ima, kak se kopa, kako tvornice zagadjuju  podzemne vode. Imaju za sve to napravljene makete a on objasnjava, i super smo si popricali, hvala bogu ovaj put na engleskom, ja sam mu rekla da sam isto geolog, i bilo je ful zanimljivo. Na kraju sam pogledala zbirku i taman me ekipa pokupila kad sam bila gotova.

Rio

geološki institut

geološki muzej 

zidovi su ukraseni fenomenalnim grafitima

pogled s Glave šećera

pogled

super mi je ova favella lijevo u udubljenju

Glava šećera

Copacabana i Ipanema

ulica s rešetkama

fotka kroz rešetke

    E, sad ide red uzivanja...plaza Ipanema...juuhuu. Vozimo se busom po cesti uz Copacabanu do Ipaneme, biramo sektor 9 i hicemo se na zupla. Odmah kupanjac, pa caipirinhe, pa shopping kod onih kaj hodaju po plazi s badicima. Upoznali smo i jednog simpa decka Portugalca koji je bio s nekim drvenim, nezanimljivim frendovima. Malo smo s njim pricali o mjestima gdje se izlazi jer je on u Riju vec par dana pa nam je preporucio jedan restoran u blizini Ipaneme gdje se jede pikanja, tradicionalno brazilsko jelo. I rekao da ima neki party navecer u Copa hostelu na Copi. Odmah nakon plaze smo ubole taj restoran Garotta de Ipanema, pikanja je zapravo sirovo meso koje peces sam na nekom postolju, za dvoje je kostala 105 riala, sto bas nije malo al posto su im porcije dobre racunali smo da se sve tri mozemo od toga najest. I tak je i bilo, meso je izvrsno, maznuli smo po jednu caipirinhu, uzivali u atmosferi jer je restoran bas neki ugodan, fini. 

pogled iz našeg app na Copacabani

Ipanema beach

uzivancija

Rochina na brdu...najpoznatija favella u Riju sa sarenim kućicama

setnjica uz Ipanemu

caipirinha

pa kad nam je lepo

pikanja- nacionalno jelo

šetnjica po Copi

 Navecer napokon izlazimo u neki birc koji je Slajki preporucio Sofian, decko od kojeg smo iznajmili stan. Bome smo se dosta nahodali do njega jer je na drugoj srrani Cope, a.mi smo na sektoru 2 na samom pocetku plaze. I tak mi dodjemo napokon do tog birca kad ono hrpa ljudi ispred, neki tip svira rekla bih fado ili neku tuznu muziku, a ekipa u transu slusa. Nikom od nas se moju nije svidjelo, a ja sam extra alergicna na fado, pa smo se vratili u birc koji smo vidjeli putem. Neki fini pub, s puno ekipe i svakakvim pivama, i zivahnom atmosferom i nabrijanom muzikom. E to je vise moj tip zabave s frendovima a ne sjedit uz romanticnu tuznjikavu glazbu, to je vise za neku romantiku s frajerom. Malo su nas pive uljuljale pa se i meni pocelo spavat al smo onda ipak otisli do Copa hostela na taj party, koji mi se prvo cinio dosadan al onda su poceli pustat brazilsku glazbu pa mi je uletio neki tip i poceo cagat sambu sa mnom. Ja mu prvo velim ne al oni ne znaju za rijec ne, uporni su. Primi on mene i kad me poceo frkat na podiju odusevila sam se...frajer ima takav ritam u nogama, savrseno plese i vodi da sam se ja samo trebala prepustit. Tak sam bila sretna da plesem s Brazilcem koji zna cagat, bacili smo par plesova a onda je pocel Lucky kukat da idemo doma, a kak se nama nije islo samima a i nije mi u ovim godinama filing da moram brijat do jutra, pokupile smo se i mi doma. Bas mi je bila super cagica, i da bar malo osjetimo kak zgleda zabava u Riju. Za kraj, ulecemo u bus a sofer nabrijanac vozi ko sumanut. Zaletava se, koci, turira na semaforu, pravi smijeh do stana je bio.
                                      

mmmmm....kak miriši

navečer na pivici

girls in action

2.4. Rio

 Danas je poslije dorucka na redu plaza. Svidjelo nam se na Ipanemi pa opet idemo na ulicu uz Copu ulovit bus. Kad tamo danas ta ulica nije dvosmjerna, svi idu u jednom smjeru al kontra od Ipaneme, cudimo se ko pure dreku kak reguliraju promet po danima.

 Uspijemo se ukrcat u bus al ovaj ga vozi sporo, svaki cas staje na semaforu, nikak doci do plaze. Vec vidno uzrujani danas izlazimo na 8 i hodamo prema 9 sektoru na Ipaanemi i bacamo rucnike tam di nam se cini da je najvise skvadre. Lijepo zalegnemo narucimo caipirinhe, pogledamo malo okolo kad ono gay sektor, sami parovi okolo, al decki...u rozim gacicama....a jesmo  napiknuli prstom u drek, kraj svih prekrasnih brazilaca mi zavrsimo na gey plazi. Al vise se ne micemo, jedva smo docekale se smjestit. Taman nakon par min Slajka skuzi Portugalca Paola kak seta po plazi.Opet smo se s njim malo zapricale, popile par caipirinhi i oko 3 se pokupile prema app. Cure su me zezale da sam izmasakrirala one prodavace badica po plazi jer sam veca ciganka od njih pa su me izbjegavali u sirokom luku. Kaj mogu kad sam ucila od Arapa, najboljih ucitelja cjenkanja. 

frajer prodaje voće na Ipanemi

na caipirinhama s Paolom

šetnica uz Ipanemu

    Popodne idemo metroom do Santa Terese, starog dijela grada, na vrhu brda koji je poznat po stengama koje je umjetnik Selaron ukrasavao svakakvim plocicama gotovo 20 godina. Neke pločice je i sam oslikao. Kvart je na vrhu brda pa se penjemo,  D i ja zaostajemo, naslikavamo zgodne kucice i na kraju ubodemo neki fini kolac u totalno lokalnoj birtiji, kakve obozavam. Lucky se vratil po nas pa smo se morale pozurit, a i nije bas siguran kvart. Uglavnom lijepo je a stenge su mrak. Necu puno pricat, fotke sve govore. Nastavili smo prema centru, koji mi lici na spanjolske i portugalske gradove, svako toliko neka crkva, ili muzej ili institut. Prosetali smo do glavnog trga na kojem je Opera, pa pjesackom zonom do Avenide presidente Antonio Carlos i tam smo na nekom slatkom trgicu popili caipirinhu. Jos smo malo bauljali okolo kad me moja instinktivna navigacija usmjerila prema Rua Mercado...skuzila sam neki muving i hrpu ljudi i nagovorila ekipu da idemo skicnut. I napokon neko mjesto sa hrpom birtija i restorancica....puno ljudi...svira muzika..plesu na ulici....mrak. Popili smo cugu i danas je Slajka bila kukac i cvilila da idemo doma. Ulovili smo neki bus blizu i vratili se, a ja se planiram preksutra kad sam opet u Riju vratit u ovaj kvart.  

Santa Teresa

ST

pogled na favellu 

Santa Theresa

Selaronove stepenice

centar Ria

glavni trg

murja na svakom koraku

rue Mercado

3.4. Rio de Janeiro

 Danas popodne letimo D i ja  za slapove Iguacu na tromedji Brazila, Argentine i Paraquaja ..

 Chillam ujutro uz kavicu i oogled na Copacabanu iz stana i veselim se jutru na plazi. Imam fore do podne suncat se i kupat. Danas sam sama opet...i bas to nekal bolim...koliko god mi je drago da nas ima i zabavnije mi je s ekipom, ovi trenuci samoce su mi neprocjenjivi, malo isprocesuiram dogadjaje i zivot...

 Danas idem napokon na Copacabanu se kupat, jer mi je to najblize, a i dobro da sam samo do podne jer sam jucer tak zgorila po ledjima da me sve pece. Eto danas prilike da zgorim i od napred pa da se lijepo ujednacim.Uzivam na plazi, ima dosta ljudi jer je praznik, ima nekaj ubtim plazama Rija bas posebno, neki dobar ugodjaj..iako je ovean zapravo prljav, valovi ogromni..valjda nakon koje caipirinhe sve postne prekrasno. Ugl, svidio mi se Rio, usudila bih se reci da sam se zaljubila u taj grad.

 Vracam se u stan, bacam pod tus....i s D idem na kavicu kraj plaze. Naravno da nismo pile kavicu nego opet caipirinhe..morat cu im dat neko ime od.milja jer sam se s njima sprijateljila u Brazilu. Sjedimo tako i uzivamo u pogledu na plazu i ocean kad naleti tip koji radi tetovaze od kane....joj...dje me nadje....isposlujem neke cvjetice za nogu za 10 riala i veselim se tome ko malo dijete.

 S nacrtanim nogama uletavamo u bus za aerodrom i lovimo let za slapove

 Sve ide kao podmazano,  udmah nam dolazi aerodromski bus...vozimo se do autobusnog i tamo bi trebali ulovit neki bus 115 do hostela Poesia...taman tamo stoji bus al smo odlucile potrazit centar i tamo nekaj pojest i popit.

 Krenemo mi par ulica kad ono nis zanimljivo. Vratimo se, bus otisao...sjedimo, cekamo, mene pocne pucat nestrpljivost i uzmem mob i pisem blog da mi brze prodje vrijeme i da mi se ne poremeti zen raspolozenje u kojem sam cijelim putem, kad odjednom D se nekaj nadrkala na mene, pocela sirit nervozu, pa zakaj tipkam a ne pricam...a aa joj....pa u ovim godinama stvarno radim kaj hocu, i nikom se ne opravdavam...i tak joj velim da ni i ona trebala radit kaj hoce i ivi kam joce...pa slobodna je kao i ja. I tu padne verbalni chick fight...dodje bus udjem, krene bus pitamo da nam stane tam di pise....on nekaj mrmlja na portugalskom...vozi....vozi, kad skuzimo da se vraca...opet mislimo mozda je neki kruzni...kad evo nas natrag na autobusnom...frajer kaze da ne vozi on tamo...pa kaj nas nisi mogao pustit van da se par metara vratimo nego si nas vozio vijeli krug....uuuuu...postaje sve bolje jer slijedeci ide za 40min koji nam ide prema hostelu. Odemo prosetat do centra jer smo sas vec skuzile cijeli grad kolko smo se navozale...pojedemo nekaj i popijemo i vratimo se za 35min...al i taj je otisao....eee...sad vec lagano ne vjerujem...opet los niz.

 Slijedeci ide za sat pol, a na kolodvoru se muvamo vec skoro 3 sata, sad vec lagano pocinje smijanje iz ove situacije...odemo do taxi stajalista koje sam vidjelq...nema taxija, i neli nas covjek uputi na drugo stajaliste gdje uspjevamo ubost taxi, D sjeda iza, ja stavljam ruksak kraj nje i zatvaram straznja vrata i spremam se otvorit prednja kad taxi krene...vice ona, vicem ja stane fraajer ja udjem i pocnemo se svi smijat ko ludi. On je mislio da sam ja sjela iza kad sam zalupila vrata. Taman mi je jos trebalo da me vani ostavi. Ostavio nas je pred jostelom koji izgleda lijepo, nov je, neka lezerna atmosfera, vrt, novi madraci...al tus ne radi u sobi...curi voda iz tusa po sobi ak se tusiras. Kak je danas krenulo ovo je bilo za ocekivat. Vrijeme je za pivu i otpustanje zivceka...sve su to situacije koje moja putovanja cine zanimljivim....i ove lose i ove dobre

Brazil- Ilha Grande

29.04. Ilha Grande

 Sletjela u Rio, u 5 ujutro, nakon dobrih 11 sati leta od Rima. Al sve je super proslo...iako sam opet malo cvikala u avionu jer nisam letjea vec 10 mjeseci...pa se vracaju stare paranoje i strah od letenja. Znaci da moram cesce putovat:)

 Odmah sam napravila takvu amatersku pogresku...kao da ne putujem vec godinama...promijenila 100usd na aerodromu a da nisam provjerila tecaj. I popusila 150kn...lijepo sam ih pocastila. Uh kaj sam bila ljuta sama na sebe, ko da sam prvi put vani, znam da deru na aerodromu al nisam mislila da mogu biti toliko bezobzirni. Kazna za glupost biti ce manje capirinhi jer sam pocastila ekipu iz mjenjacnice s njima.

  I bilo bi super da je to bio kraj mojim losim procjenama. Bez problema dolazim na autobusni kolodvor, zena mi proda kartu za Angru dos reis...iako sam htjela do Conceicao de Jacarei koje je blize i odande idu brodovi. Stanemo mi u CJ i udje frajer i nekaj pita na portugalskom, al skuzim da nudi prijevoz brodom samo nisam sigurna jer ne prica engleski. I odlucim ostat u busu i ici iz Angre. Opet greska jer je do Angre jos sat vremena voznje. I ima dobrih 20 min hoda do mjesta od kud idu brodovi.
Dok sam uspjela naci to mjesto posteno sam se natelila. Problem je sto ne znaju beknut engleski a uz to jos me svatko poslao na drugo mjesto. Naravno da ih nisam slusala, vec sam nekako sama naletila na brodove, koji stoje blizu mjesta blizu gdje su ribarski brodovi....u centru. I ide puno brodova, brzih glisera i jedrenjaka. Vec sva usaftana i uzrujana od trazenja, kupujem kartu za 11h za 25 riala i presvlacim se u zahodu na pumpi...kratke hlace i majcicu...i japanke.
Ok, nadam se da sam sad ispucala sve fejlove i da pocinje uzivanje. I bas je bilo tak...ukrcala sam se u jedrenjak zauzela klupicu na pramcu na suncu i uzivala u laganoj voznji morem jedno sat i pol. Taman tolko je i bilo sunca, a onda se naoblacilo.

Braziiiiiilllll

Angra dos Reis

Angra

plaža u Angri

ribari

fishing buisness

Saveiro...jedrenjaci

napokon na brodu

 Ni to mi nije smetalo da malo istrazim selo. Zove se Abraoo, najveće je mjesto na otoku... ima par restorana uz more...crkvica...ulicice poplocene makadamom...male kucice u boji, puno tropskog drveca i cvijeca, vedri i glasni ljudi, okolo planine i tropska prasuma...o da....vec je prvi dojam savrsen. Los niz je definitivno prekinut i pocinje uzivanje. Otok Ilha Grande je naseljen dosta kasno jer je prvo bila tamo kolonija gubavaca, pa strogo čuvani zatvor koji je zatvoren tek 1994. Zato na njemu nema niti automobila, ni ceste, prevoze se camcima uokolo, ili pješače kroz prašumu. Tamo je i dobro očuvana prašuma sa raznolikom florom i faunom, al ja nisam osim leptira vidjela niš od toga kaj tam živi, ni papige are, ni majmune, ni ljenjivce, ni kitove ni pingvine, možda zato kaj sam stalno gledala u pod da ne nagazim na zmiju jer mi je moja draga Slajka rekla da je čitala da je neka ženska vidjela zmiju kad je bila na trekingu kroz prašumu...jesam ovca...veća od Slajke....
    Hostel mi je na lijevom rubu glavne plaze, uz samo more. Dobila sam sobu sa pogledom na brodove i ocean...ne moze biti bolje. Prvo su mi u selu rekli da nema wifija...al ipak u mom hostelu ima, kad ima struje, jer ovdje nestaje svaki dan struje i nema je po danu, uglavnom poslije podne. Al hookers, mogu bez struje u ovom tropskom raju...malo bum vise sa svojim sobom, ionak sam ga malo zanemarila zbog brzine i nabrijanosti zivota.

Abraoo

Abraoo

Abraoo

neke ptičurine koje se muvaju po plaži

Abraoo

Abraoo

Abraoo

Abraoo

milijun dolara vrijedan pogled iz sobe

 Hostel se zove Che Lagarto, uredno je i cisto, imaju fini dorucak i krasnu terasu uz ocean.

Kisica je lagano pocela padati a ja sam odlucila malo istraziti plaze na lijevoj obali. One desno sam vidjela s broda i te planiram sutra istrazivat. Krenula sam sumskim.puteljkom.uz more, odusevilo me kak je cijeli otok zapravo samo prasuma i plaze...bez auta, cesta i puno civilizacije. Ima puno staza za treking do plaza ali uglavnom su strme jer je nisko samo uz obalu, ostalo su dosta visoke planine. Do plaza zato voze brodici...ali cini se steta bar jednu ne posjetit pjeske kroz prasumu. Vidjela sam da je mozda najbliza a i najjednostavnija a bome i medju najljepsim  Lopez Mendez koja je bas na ovom.putu gdje sam se danas zaputila. Mislim da cu to ostavit za sutra.

plaže na lijevo od mog hostela i sela

kamenčići i cvijeće

Uz put sam prolazila po.prekrasnim pjescanim plazicama koje su me podsjecale na Costa Ricu..kisa je padala sve vise, pa sam odlucila kad vec ne mogu ostati suha da mi je najbolje da se okupam. I kakav pogodak....tropski.pljusak, more mirno, nikog na plazi, voda topla....apsolutno uzivanje. Skupila sam hrpu krasnog kamenja s plaze i vratila sam se u hostel...mokra ko mis. Po toj vlazi nemam di stvari osusit al koga briga. Popodne dok sam setala vidjela sam zgodni restoran u ulici uz plazu i otisla tamo na veceru: ribica, riza, grah i salata 25riala...sasvim solidno...i pivkan...jest da ne ide uz ribu al svi su pili pivu pa da ne odskacem previse od skvadre. Nakon klope me poceo trgat umor i lagano sam po plazi odsetala do hostela, maznula jednu capirinhu..i na spavnac. Imam 4 cimerice ...neke spanjolke kaj su lajale po noci...nikad stat...hvala bogu na cepicima i zorro maski za spavanje.

30.3.Ilha Grande
  

 Cijelu noc je padala kisa...sinoc je u hostelu bila bas neka dobra atmosfera al ja sam bila tak strgana od puta da me dokusurila ona capirinha. Pocela sam se rano vrtit al uspjela sam odrijemat do 6. Ustala i uvalila se na terasu u lezaljku...visila u njoj i blejala u more...malo tipkala...pocinje otpustanje kocnica...kako volim taj osjecaj kad sve prestaje biti vazno osim uzivanja u danu i sitnicama. A ovo ljuljuskanje u lezaljci je bas to. Oko 8 sam se bacila na dorucak koji je mrak....a najbolji je banana cake s kombinacijom svjeze banane, svasta sam strpala u sebe...sretna i sita digla u pol 10 napokon dupe i otisla na plazu...desni dio otoka. Morala sam proci cijelo selo i onda dodjes do neke kucice koja je kao ulazak u park, i tu pocinje treking staza cirqule Abraoo...kao neki mali krug za setnju...2 km dug..oko 50min hoda...ako ne ides do vodopada.

 Odlucila sam proci taj krug...al prvo.plaza.
  

pogled iz ležaljke

plaže na desnu stranu otoka

plaza Prato

 Hitila sam se na neki kamen ko guster i uzivala na sunci. Valovi su bili veliki i mutno more al to mi nije smetalo da se posteno iskupam. Kraj te plaze je i usce rijeke i  rusevine Lazareto iz 19 st...koja je bila kao karantena za putnike koji su dolazili iz stranih zemalja...a i zatvor. Morala sam uteci sa sunca jer sam.postala zesci crvenko. Taman da zavrsim onaj krug. Setnjica vodi do aquadukta...kod kojeg se skrece prema vodopadu al su mi Ameri koje sam srela putem rekli da ima dosta za hodat i penjat se i da ne bum mogla bosa. A i bojala sam se zmija pa sam otisla do malog jezerca na rijeci...i tu bacila totalnu uzivanciju...malo pustila da mi slapici masiraju ledja...cvikala sam se okupat jer sam bila sama..al onda su dosli neki Francuzi, obitelj pa smo se skompali pa sam se oslobodila i pocela spustat niz slap kao na toboganu...totalna ludnica i zabava...a voda onak hladnjikava...glatke stijene. Nisam se mogla odande odljepit nikako. Kad sam se napokon maknula skuzila sam da nis od one ideje da idem pjeske do Mandeo Lopez plaze, kroz prasumu na drugi dio otoka. Rekao mi je frajer kaj radi u uredu za zastitu prirode...da ima 3 vure hodanja, da trebam bolje shooze. Još mi je rekao i da nema zmija na otoku, čestitke Slajki. Predložio mi je da idem pjeske tam a vratim se brodom iz sela. To bum.onda sutra rano ujutro tak.da imam cijeli dan za to...a oko 5 cu za Rio. Prosetala sam malo selom kupila si neka slatka peciva i smrznuti sok od manga koji zovi suoco...

ruševine Lazareto

Lazareto

rijeka 

circuit de Abraoo

jezerce na rijeci

jezerce na rijeci

plaža Julija

pogled iz hostela

 Selo je pravi chill out...bez nervoze ...sve lagano...

 Popodne se opet naoblacilo al svejedmo sam se ispruzila na plazu...ovaj put na lijevu stranu od sela, blizu hostela, plaza Julija koju sam jucer vidjela...sa nekom rasta birtijom.

puno mladih i sa skroz opustenom atmosferom.

31.3. Ilha Grande

Ustajem svako jutro ko sismis u pol 6 ...6, lezim na krevetu i gledam kako se budi sunce iznad oceana i vidim to kroz svoj prozor, ne vjerujem da sam takav sretnik u zivotu. One kokosi iz sobe, mislim da su Argentinke, tolko su sinoc lajale da si mislim ...evo vam sad malo mojeg ugodjaja i otvoreni prozor...da vide kak je to kad mi ne daju spavat....malo  sum valova i divljine kroz prozor i rano jurarnje budjenje...pa da vidim  kak bute opet kokodalale po noci. Ovo su moje male, slatke gadosti ....ipak sam i ja samo covjek...mali zlocesti. I tak se ja nakon gledanja kroz prozor spustim na terasu...uvalim u stolac...blejim u more i slusam James Morissona...I want let you go...i topim se od miline.

malo jutarnje idile iz hostela

 Za danas sam imala velilke planove, pjesacit po brdima kroz prasumu nekih 7 km do plaze Lopes Mendes, al me bila frka solo, naravno zmija..dobar je strah kom ga je Bog dao,  pa sam odlucila poslije dorucka uzeti taxi boat do tamo. Najedem se ja fino, popijem kavicu i odem u sobu po stvari, a tamo bila neka curka koja je dosla valjda sinoc. Zove se Lucy i iz Izraela je. Veli meni Lucy da ide na treking do Lopes M. i ja joj se lijepo pridruzim ...sva sretna jer cu si ispunit zelju da idem pjeske do te plaze. Spremile smo se u roku 5 min...i put pod noge. Curka je skroz simpa, zavrsila je neku umjetnost na faksu i sad 3 mj putuje po J.Am.

 Veli ona meni kak je netko sinoc otvoril prozor pa je bila buka i komarci, a ja njoj velim, da ne znam tko bi to mogao biti i da je taj netko stvarno bezobziran....i u sebi umirem od smijeha....jbga  bila je kolateralna zrtva moje zlocestobe:) Super je bilo s njom se penjat, imali smo lagani tempo, fotkale se odmarale i nakon nekih sat i pol dosle do nekog sela. Tu nam je super doslo kupanje i malo odmora jer je stalno bio uspon. Mislile smo da smo blizu plaze i nastavile dalje, kad ono jos veci uspon, strmije i sklisko....a ja se izula bosa jer mi je lakse po tom blatu i pijesku bosa.  Opet smo se penjale i spustale nekih sat vremena i dosle do neke druge plaze...gledamo plažu...komentiramo da to nije ona sa slika, vec umorne i lagano devastirane jer smo mislile da smo nekaj fulale, pitamo nekog cicicu u birtiji gdje je plaza LM, veli on jos ovo brdo i nekih pol sata hoda. A kaj sad kad smo dosle do sim ne odustajemo, ubijemo jos to brdo i napokon se pred nama ukaze tropski raj, kilometrima duga plaza, bijelog pijeska i  tirkiznog mora, s palmama i drvecem...prekrasno. Bacamo se na pijesak i na zasluzeno kupanje u ocean, skacemo u valove koji su ogromni, gledamo surfere na daskama, pijemo pivicu...bas je sve onak kak treba biti. 

treking kroz prašumu

prva plaža na koju se spuštaš niz stijenu konopom

praia de palmas

praia de palmas

praia de palmas

papa štrumf...jel ima još puno

još malo trekinga kroz prašumu nakon bućkanja

Lucy 

i opet naravno rijeka i njeno ušće na plaži

Mangues

Pouso, mjesto od kud voze brodovi za LM....i još samo ovo brdo iza do cilja

i napokon....Lopez Mendez

LM

LM

Moi na LM beach

 Nakon nekih 2 i pol sata uzivancije vracamo se u selo i uzimamo barku do Abraoo. Jos malo uzivanja na drvenom jedrenjaku i suncanja i onda trk u hostel po ruksak, brzinski pozdrav s Lucy i trk natrag na drugu barku za Coincerao de Jacarei. Stigla sam ulovit onu u 17.00. Chillam na brodu s vjetrom u kosi...mislima tisucama milja daleko i sretna sam. Ovaj je otok bio pun pogodak, pravi raj na zemlji, trebao mi je bas na samom pocetku puta da se opustim. 
  U CJ pratim ekipu do stanice busa koja je fakat blizu i cekam bus. Dolazi neki kombi i nudi nam prijevoz do Ria za 30 riala. Vidim ja vecina ekipe pristaje i ulazi unutra pa udjem i ja. Racunala sam ovo ce biti brze jer ne staje do Ria po stanicama. I fakat je brzo dosao u Rio ali na ulasku u grad odjednom kombi stane....riknuo...svi van. Ja gledam kaj bu sad... ekipa cool, nitko se ne uzrujava, cekaju, a neki decko iz Sao Paola koji je bio s curom stao na cestu i stopira buseve. Uspio je zahaklat neki kombi opet do prve stanice  podzemne i ja i jos jedan par iz Argentine i jedna cura im se ustekamo, uskocimo u taj kombi, usput taman vidimo neki sudar pred sobom, al ni na to se nitko ne obazire.dalje se prebacimo u podzemnu, dobrih 20 stanica do Copacabane. Taj decko i cura su Brazilci i isto su isli na Copacabanu pa su me na kraju otpratili do ulice di je bio apartman koji smo zrentali. Uglavnom stigla sam kasnije, ali sam upoznala simpa ekipu i dozivjela pravu avanturu na putu u Rio. 

Conceicao de Jacarei

  Apartman je na odlicnoj lokaciji, prvi red do Cope, 12 kat, prekrasan pogled. Da bi usao u app moras dati ostisak prsta, nisam mogla vjerovati koliki security imaju. Ekipica iz Zg me docekala polumrtva vec u krevetu. Oni su jutros doputovali i strgani su, tak da nis od naseg izlaska veceras, sto mi je zao jer imamo samo tri noci u Riju. A opet nisam dovoljno hrabra da sama izadjem, a i ne znam di...tak da mogu samo gledat Copacabanu kroz prozor.