crtice s puta: Mexico- vulkan El Chichonal- Chipas i Tabasco

7.1. El Chichonal
Ne znam kak bih nazvala danasnji dan, uzbudjenje, razocarenje, pomicanje vlastitih granica, trening izdrzljivosti ili vlastiti idiotizam i jebena tvrdoglavost.
Sinoc sam ulovila nocni bus iz Meride za Villahermosu, spavala u busu i prebacila se na kolodvor autobusne kompanije Sultana jer oni imaju svaki cas bus za Pichucalco, dok sam mrdala po mobu otislo mi dva busa a da nisam ni skuzila, a danas mi vrijeme puno igra jer se planiram penjat na vulkan, a do tamo imam jos tri kolektiva za promijenit, ukupno tri sata voznje. Ide mi za sad dosta dobro, ne cekam dugo, cak sam uspjela i tacos maznut za dorucak i to jedan s grahom i govedinom drugi s piletinom, ljuti ko kuga i to u Ixtacomitanu dok sam cekala kolektivo za Chapultenango, gradic u podnozju vulkana El Chichon, relativno mladog meksickog vulkana, visokog oko 1000m jos uvijek aktivnog, koji je zadnji puta eruptirao 1982, izbacio ogromne kolicine pepela i plina u atmosferu. Tada mu je raznesen krater, i danas ima kaldrmu veliku oko 1km, u kojoj se nalazi zeleno jezero vode s otopljenim sumporovodicima.
Kad sam nasla na netu blog od tipa koji se popeo gore, ucinila mi se to sjajna ideja i eto me tu, zaspehava me tip iz taxija da ce me odvest do ulaza na uspon vulkana, a u kolektivu vicu da idem s njima, ode mi kolektivo i a ovaj mi izbaci neku mrklu cifru tak da mi nema druge nego pjeske 5 km do pocetka uspona, jos 5 km. Kod nekog ragog čičičice sam ostavila ruksak, obukla tenke i nekaj toplije na sebe i krenula. Putem je vec padala kisa al se cinilo da se razvedrava. I tako ja lijepo put pod noge i na vulkan, treci po redu na koji cu se uspeti, prvo je bio Arenal u Costa Rici, pa Etna na Siciliji, i sad El Chichonal, jebes detnju po Mexicu ak nisi vidio nijedan vulkan, a ovaj mi je bio najblizi. Staza vodi prema brezuljcima prekrivenim tropskom sumom,koja je na mjestima iskrcena i pretvorena u pasnjake na kojima pasu goveda.

Chapultenango

Put do pocetka uspona

Tropska kisna suma

Pasnjaci

Moj amigo

Uzivam ko malo dijete u slatkim mirisima prasume, prekrasnoj bujnoj vegetaciji i pjevu ptica. Nema mi ljepseg od glavinjanja po prasumi, doduse put vodi uz prasumu a ne kroz nju al to je to. Pocinje opet kisa pa sjedam pod drvo jer je pljusak teski. Taman prolazi neki amigis pozdravim ga malo popricamo, kisa se smiri i idem dalje snjim. On radi na polju, cuva stoku ide na posao. Mislim si on bu mi bar pokazao kam treba ici. Tak je i bilo, upozorio me kad se trebalo maknut s puta jer su ranceri gonili stoku, veliko stado je opasno kad prolazi. Vec skoro na samo kraju puta nas je pokupio kamionet i dovezao do ulaza u podzje vulkana gdje pocinje penjanje. Morala sam platit 30pesosa ulaz,zapravo prolaz preko necije zemlje.
U kamioncicu sam upoznala par iz Mexica koji se isto penje,i dogovorili smo se da idemo skupa, on cak zna malo i engleski pa se razgovaramo. Putem nas prati kisa pa se smiri, i sve si mislim razvedrit ce se kao i inace, kad ono pada sve jace. Tropsku sumu zamijenila je sekundarna vegetacija nastala nakon erupcije vulkana, grmlje, biljke, cvijece. Pit ide kroz polja di smo se u jednom trenutku morali pocet derat jer je bik poceo ici prema nama, a ja sam naravno kao prava ovca imala na sebi crveni kombinezon, taman da bik jos vise popizdi. Penjemo se dalje al nikad kraja, a kisa sve vise lijeva, sad vise ne pomaze ni kisobran, noge su mi mokre, kombinezon mi je mokar, ali picimo dalje.

Pocetak uspona

Mladi par s kojim sam se penjala

Magla i oblaci i kisurina

Kanjon

Sumporni kristali

Zakuhala sam

Vegetacija sve oskudnja prema vrhu

Krater

Malo se kroz oblak vidi jezera u krateru

Neki se ljudi vec spustaju pa ispitujemo kolko jos ima. Penjem se vec nekih 4-5 sati i nikad kraja, lagano sam na izmaku snaga ali ipak ne odustajemo.
Sad vec mokri do koze penjemo se jos zadnjih 40 min, nistavse ne vidi, niti vulkan, ma skoro niti prst pred nosom, kolka je magla i kolko pljusti kisa. Vise uopce ni ne staje, pada non stop.
Uspijevamo se uspeti do vrha ali krater se ne vidi. Napon smo na vrhu kod kratera a krater je pun oblaka i samo na koju min se dizu oblaci i vidim jezero.
Spustamo se onako smrzli i mokri,po stazi se stvaraju potoci, koji otezavaju kretanje. Imamo jos nekih sat vremena do prve kuce, uspijemo se spustiti i tamo decko uspijeva dogovoritj da nas pokupi neki kombi i otfura. Kombiji su im poluotvoreni, pa jos vise puse, a i dalje pada po nama. Sve me boli svaka kost, vlage i promrzlosti. Kisa nemilice pljusti svaka kost me boli.
Kad odjednom kamionet stane jer mu je drvo preprijecilo put.
A nis gringosi su okrenuli kamion i otisli doma po pilu. Ja se i dalje krvnicki smrzavam mokra do gole koze.
Sad decki sijelu drvo da naprave prostor za kamionet. Uspijevaju posjeci grane i kamion prolazi, ja vise ne znam kako da izdrzim tu hladnocu i pitam se koji k... mi je ovo trebalo, ovako se izmrcvarit, pothladit, hodat 5 sati mokra do koze, po vodi u tenisicama, da bih vidjela krater pun oblaka i tek na sekundu vidjela jezero. Kao rekoh jel to pomicanje vlastitih granica ili moj idiotizam...bum znala sutra kad se probudim.
Kod cicice se presvlacim, skuzim da sam si od vodesjebala mob s mexickim brojem, pasos mi mokar, sva roba u ruksaku, torbica..sve.
Čičica mi drzi kolektivo da ne ode dok se ne sredim, i jos im je rekao da upale grijanje i stave me u auto a ne u vanjski dio u kojem je sljiva. Zezam se sa soferom i jos nekim kaj ide s nama, i zivot mi se vraca polako, u Ixtachomitanu opet jedem, ovaj put kuhanu govedinu, nisam ni pojela do kraja vec mi vicu da krece taxi. Gutam to na brzinu i ulecem u taxi. Odlucujem prespavat u Pichucalcu u nekom opskurnom hotelu, za sitne pare di se Mexicanci dolaze jebat na par sati, briga me...imam svoju sobu napokon, susim stvari, pisem blog, oci mi se sklapaju.
Sutra cu lovit kolektive do Palenquea.

8.1. Chiapas i Tobasco

Budim se u 5, moj mexicki tajming je nepogresiv. Soba me podsjeca na one prostorije u Amsterdamu gdje prostitutke primaju musterije, samo u mexickom stilu i jeftinije, sve je u plocicama, betonski krevet na njemu madrac, zidic izmedju zahoda i kreveta, nema prozora...al ima tv:). Kad jos tome dodam tipa sinoc sa recepcije, debelog Mexikanca sa raskopcanim slicom, i sirokim osmijehom iz kojeg bljeste zlatni zubi..osjecam se kao u nekom filmu.

Okrecem robu da se jos prosusi, ali sve je jako mokro, pokusavam upalit mob koji se smocio, ali bezuspjesno, i vracam se natrag u krevet, danas cu lagani tempo jer me ono jucer ubilo, toliko sam promrzla kroz mokru robu da sam mislila da mi ne gine prehlada....ali dobro sam, malo me glava boli od ventilatora, valjda neki adrenalin me drzi da se ne razbolim. Napokon oko 8 pakiram prnje i idem na kolodvor. Kolektivo ne vozi jer je sve poplavljeno. Voze samo autobusi. Kuce su u vodi, pumpa pod vodom, cesta potopljena, sve se bojim da ni bus nece moci proci kroz tu vodu. Kisa nemilice pada od jucer ujutro i rijeke su se izlile, a ocito ima kanali ne mogu primiti toliko vode. Bolje da idem dalje. Nisam se htjela vratiti u Villahermosu pa ulovit direkt bus za Palenque, nego sam odlucila mijenjat kolektivo i doci lokalnim putem do Palenquea, malo razgledat pokrajine Chiapas i Tobasco kroz koje vodi put.

Cesta ide kroz sela uz tropsku sumu, koja je uglavnom raskrcena radi pasnjaka, plantazi palmi i banana. Prvi bus ide za Tiapu, u Tiapi mi vele da mogu direkt do Macuspane. Imam vremena za kloou pa pokusavam naci neki stand sa kobasicama, jer sam iz busa vidjela da peku na grillu kobasice i piletinu. Neka mi zena ponudi da kod nje jedem, al ima samo tacose...ok opet tacosi...ali bas neki fini, ko da mi ih je doma zgledala, sto zapravo i je jer ima samo jedan stol i dva stolca u svojoj kuhinji gdje onda posluzuje goste. Cak mi je donijela i kavu, tri tacosa za 40 pesosa.

Fino se naklopam i u busu dalje pisem blog i gledam usput kroz prozor kako je sve pod vodom. Jadan im je zivot takav ak se to cesto desava, no cinibse da nitko oko toga nije uzbudjen, zivot i dalje funkcionira. Ja sam ioak sretna kaj sam suha i u busu za dalje.

U Macuspani cekam bus za Palenque, pokusavam ocajnicki potraziti internet da mi najdrazi ne brinu, javila sam smsom samo da sam ok, ali nis ne radi osim trznice jer je nedjelja.

U Palenque stizem prekasno da bih isla na nalaziste. Odlucila sam za to staviti dovoljno vremena i prebaciti za ujutro. Voljela bih jos vidjeti ovdje i neke vodopade i malo glavinjat po prasumi. Ne znam di cu spavat ali me to jos ni ne brine,samo da se docepam interneta. Nadjem neki restoran pizzeriu i napokon se smjestim i narucim pivu i tipkam.

Maznula jos i jednu margaritu, ali su male pa odustajem od cuganja margariti. Konobara pitam za neko jeftino nocenje i on mi predlozi Pousadu preko puta restorana. Kosta 150pesosa soba s kupaonom, al nema tople vode...ma moze...imam svoju sobu..i balkon da mogu susit robu. Cak lovim i wifi iz restorana...super.

Raspakiram se i idem malo prosetat.

Gradic je zgodan, male trgovine, rastorani uredjeni u nekom eko stilu i retro, sve jako pitomo i ugodno. Svidja mi se ovdje.

Maznem jednu kuhanu kuruzu, htio mi je svasta stavit gore, al mi se ovaj put ne eksperimentira, velim mu da mi samo posoli.

Taman naletim na neku radnju tldi popravljaju mobitele i zamolim frajera da mi proba stavit mexicku karticu da vidim hoce mi radit internet. Radi savrseno...milina...opet sam on line..a volim to biti kad sama putujem.

Umor me lagano trga...natrag u Pousadu, madrac je koma i jastuk ko kamen, tanka plahta za pokrit a vani sljiva al nekak bum prespavala..