Mislim da mi je ovo najmanje i najbrze organizirani put, prije par dana ubola kartu Thomson tui Manchester- Cancun, za 380 eura, pa Zg- Manchester za 230 eura, rezervirala neki hostel u Manchesteru jer moram prespavat, i prvu noc u Cancunu jer je Nova godina...ispraznila sve racune do crvenog minusa, ostavila si opasno financijsko koprcanje kad se vratim...onako kako ja to samo znami to je to...niti znam kam i kaj bi....samo nek krenem...sama...treba mi malo sunca, odmora, avanture i adrenalina. A Mexico mi je vec odavno na popisu zelja.
Sletjela u Manchester, tamo jos nisam nikad bila...ali Engleska uvijek moze proci pa makar i na jedno popodne; kucice u predgradju, shopping u Primarku, bozicni ugodjaj po centru, katedrala s beskucnikom koji spava pred vratima, pijani Englezi i napucani komadi s cipelama jedan broj prevelikim u petak navecer bauljaju ulicama u potrazi za zabavom, half pint beer u pubu s rockabili ekipom i muzikom, chips salt and vinegar...i padanje u nesvijest u nekom oronulom hotelu Merchants, nelosem, jeftinom u centru....odlican pocetak putovanja.
Neki fora pubovi u "tudorovim" kucicama
Manchester cathedral
Town hall
Dizem se u 6, dobar raspored letova imam, bez prevelikog napora, s odmorima i ne predugim cekanjima, a bas mi tako nesto i treba jer sam toliko umorna i bolesna da bih tesko podnijela dugacki put bez odmora.
Let je malo kvrgav pa u par navrata drzim cugu da se ne isproljeva po meni, vidim da se sve manje bojim letjeti, nestao je onaj strah i nervoza koja me prala u avionu, doduse prije puta sam imala putnu nervozu, ali strah od letenja sam izgleda uspjela pobijediti, znaci da tehnika... suoci se sa strahom i ponavljaj to sto vise...pali.
Uspjela sam malo procitat vodice u avionu i dobiti par ideja, Yucatan+ Mexico city ako ulovim jeftinu aviokartu do MC, ili Yucatan i Guatemala ak me ulovi nabrijanost ili samo Yucatan ak vidim da mi se vise chilla i odmara po plazama.
U Cancunu cekam bus za centar, matematiciram da vidim da me nisu zajebali kad sam kupovala karte za bus u dolarima, ali nisu, tecaj je za 100$ dobijes oko 2000 pesosa, malo manje. Nemam bas neki budjet 500usd za 15 dana, i 100 eura u crnom fondu, kartice prazne...moram malo pripazit s parama...no tengo dinero.
Vani toplo, vlazno, pao pljusak, ptice kreste ko lude...buka i vreva na aerodromu...o da...krenulo je:)
Hostel mi je u blizini autobusnog kolodvora u gradu, ne u zoni hotela na obali... Simon hostel, 12$ noc u 20krevetnim sobama, bilo jedino slobodno za te pare na Staru godinu, briga me...vazno da ima ekipe za minglanje. Chekiranje teaje sat vremena jer babac na recepciji ne moze naci mail od bookinga...ok...moram usporit ritam...pa u Mexicu sam...to tu tak ide.
Ekipa u hostelu se montira za docek, predlazu mi da idem na trg pred neku palacu gdje ce biti muzika i vatromet, malo sam prestrgana za sve to, kupujem par Corona i neki ljuti chips s limetom, pijuckam, uskacem u kratke hlace i majcu i lovim bus za plazu.
A plaza kilometarska, sve hotelski kompleksi, vec ne 22h, di da sidjem nemam pojma i lovim se one izreke koja me uvijek dobro usmjeri...follow the crowd...i bingo...taman vecina silazi na nekom mjestu di su klubovi, i pristup plazi bez hotela.
Muzika tresti, ekipa namontirana, plesacice u tangama, bljeste reklame, mozes za sitne pare uci u svaki klub, fotkam tu euforiju i ubrzavam prema plazi, plaza duga, meki pijesak, sum valova na oceanu, ljudi sjede solo i u grupicama, piju i chillaju, nema ih previse, latino muzika...pun pogodan...prvo setam bosa po plicaku dok mi ocean pomalo spire sav teret s kojim sam otisla na put...sjedam uz ocean, vadim pivu i chips, pustam misli na slobodu...neke mi se svidjaju a neke bas i ne...ali mijenjam se izgleda...Sretna Nova godina.
Party u Congu, zona Hotelera
Plaza Chac Mool, Cancun
1.1.2017.
Ustajem ko sismis u 5.45 jer sam jos na europskom vremenu. Uzimam dozu preko moba protiv nedostajanja dragih mojih, doruckujem, oblacim kupaci i pravac Isla Mujeres.
Moj hostel Simon
Dok cekam kolektivo, kombi kaj vozi za sitne pare okolo, razgovaram s covjekom na stanici, jako je simpatican i susretljiv, on odlazi pa dolazi drugi...isto tako simpa...al kuzim da bi mi se uvalili spreheri...malo price i odmah kak sam lijepa...tra la la. Vidim da cu morat pripazit malo, izgleda da su tu plavuse u deficitu.
Do Isla Mujeres vozi trajekt nekun pol sata-40 min, povratna karta 200 pesosa. Sjedam na palubu, van i pored mene sjeda cura...malo po malo pocinjemo razgovarati, zove se Erica, belgijanka, zivi u Bruxellesu, putuje solo, dosla dan prije mene, jednostavna, mlada, draga i simpaticna. Ide roniti na greben, sto mi se ucinila dobra ideja pa joj se pridruzujem, uvijek mi je draze s nekim putovat nego solk, bar dio puta. Cjenkamo se s ekipom kaj prodaje aranzman za ronjenje, uspijevamo se pogodit za 250 pesosa..sa 350 bez rucka.
Isla Muheres je mali otok, 7km dug, meni ima onaj karpski filing, lagani ritam, manja guzva, manje hotela, prekrasni bijeli pijesak na plazi, tirkizno more, palme, restorancici...nice.
Voze nas prvo do olupine nekog broda, tamo nas iskrcavaju i jedan od njih uzima uze i vodi ekipu, ja gledam kaj im je, al kad smo krenuli i kad me potegnula struja bome sam se namlatila rukama da se odrzavam i da me ne odnese struja. Uistinu je opasno doci sam ronit tu, odnese te u sekundi, imaju uze na par mjesta da se drzis ali izmedju uzeta trebas plivat sam, malo me frka ulovila radi ruke s kojom ne mogu puno, ali uspjela sam ipak sama plivat i ronit.
Koralja nema puno, i nisu onako sareni kao u Dahabu, ali ima riba, i to dosta, plivaju za ljudima, ne boje se, i ima puno velikih riba, skuzila sam barakude, one plosnate okruhle riba, ma svakakvih ima. Uglavnom super iskustvo, al bome borba sa strujama.
Poslije nas je odvzao da vidimo delfine ali u zatvorenom, ne izbliza, tam di ljudi plivaju s delfinima, i na kraju u neki restoran gdje je bio rucak. Mi nismo platile izlet s ruckom nego bez, ali je Erika isposlovala da dobijemo rucak, sve mi se vise svidja ta cura, stvarno bi mogle dio puta zajedno putovati. U moru kraj restorana imaju ogradjeni dio gdje drze jednog morskog psa, i mozes se slikati s njim za neki tips. Koliko god to bilo izrabljivanje zivotinja ne mogu odoljeti zelji i adrenalinu da ga drzim u rukama, ulazim u bazen i uzimam morskog cucka u ruke, koza mu je hrapava i cvrsta, uzbudjenje je veliko...pada naslikavanje...pravi sam turist.
Nakon izleta se bacamo na plazu, na sjevernom rubu otoka, a kasnije kad je pocelo prejako puhat odlazimo na Plaja de Norte jednu od najljepsih plaza u Mexicu.
Grad ima jednu zivahnu ulicu sa restoranima koji su prilicno skupi, al uspijevamo naci nesto za nas budjet...neke burrito ili tortilje i 2 pive za 85 pesosa.
Dogovaramo se da cemo se naci za dan, dva u Valadolidu i ici zajedno u Chichen Itzu.
Na trajektu je nemoguca guzva i cekamo sat vremena da se ukrcamo, srecom da smo dosle pogledat, jer smo mi planirale jos malo opusteno bauljat po otoku. Pitam se kad su svi ti ljudi dosli na otok da je tolika kolona za ukrcaj. Valjda i Mexikanci imaju praznike i vole ovo mjesto za odmor, a neki su dosli izgleda samo na jednodnevni piknik. Uglavnom kaos.
Uletavam u kolektivo, pivica i chips i corka.
Neki fora pubovi u "tudorovim" kucicama
Manchester cathedral
Town hall
Dizem se u 6, dobar raspored letova imam, bez prevelikog napora, s odmorima i ne predugim cekanjima, a bas mi tako nesto i treba jer sam toliko umorna i bolesna da bih tesko podnijela dugacki put bez odmora.
Let je malo kvrgav pa u par navrata drzim cugu da se ne isproljeva po meni, vidim da se sve manje bojim letjeti, nestao je onaj strah i nervoza koja me prala u avionu, doduse prije puta sam imala putnu nervozu, ali strah od letenja sam izgleda uspjela pobijediti, znaci da tehnika... suoci se sa strahom i ponavljaj to sto vise...pali.
Uspjela sam malo procitat vodice u avionu i dobiti par ideja, Yucatan+ Mexico city ako ulovim jeftinu aviokartu do MC, ili Yucatan i Guatemala ak me ulovi nabrijanost ili samo Yucatan ak vidim da mi se vise chilla i odmara po plazama.
U Cancunu cekam bus za centar, matematiciram da vidim da me nisu zajebali kad sam kupovala karte za bus u dolarima, ali nisu, tecaj je za 100$ dobijes oko 2000 pesosa, malo manje. Nemam bas neki budjet 500usd za 15 dana, i 100 eura u crnom fondu, kartice prazne...moram malo pripazit s parama...no tengo dinero.
Vani toplo, vlazno, pao pljusak, ptice kreste ko lude...buka i vreva na aerodromu...o da...krenulo je:)
Hostel mi je u blizini autobusnog kolodvora u gradu, ne u zoni hotela na obali... Simon hostel, 12$ noc u 20krevetnim sobama, bilo jedino slobodno za te pare na Staru godinu, briga me...vazno da ima ekipe za minglanje. Chekiranje teaje sat vremena jer babac na recepciji ne moze naci mail od bookinga...ok...moram usporit ritam...pa u Mexicu sam...to tu tak ide.
Ekipa u hostelu se montira za docek, predlazu mi da idem na trg pred neku palacu gdje ce biti muzika i vatromet, malo sam prestrgana za sve to, kupujem par Corona i neki ljuti chips s limetom, pijuckam, uskacem u kratke hlace i majcu i lovim bus za plazu.
A plaza kilometarska, sve hotelski kompleksi, vec ne 22h, di da sidjem nemam pojma i lovim se one izreke koja me uvijek dobro usmjeri...follow the crowd...i bingo...taman vecina silazi na nekom mjestu di su klubovi, i pristup plazi bez hotela.
Muzika tresti, ekipa namontirana, plesacice u tangama, bljeste reklame, mozes za sitne pare uci u svaki klub, fotkam tu euforiju i ubrzavam prema plazi, plaza duga, meki pijesak, sum valova na oceanu, ljudi sjede solo i u grupicama, piju i chillaju, nema ih previse, latino muzika...pun pogodan...prvo setam bosa po plicaku dok mi ocean pomalo spire sav teret s kojim sam otisla na put...sjedam uz ocean, vadim pivu i chips, pustam misli na slobodu...neke mi se svidjaju a neke bas i ne...ali mijenjam se izgleda...Sretna Nova godina.
Party u Congu, zona Hotelera
Plaza Chac Mool, Cancun
1.1.2017.
Ustajem ko sismis u 5.45 jer sam jos na europskom vremenu. Uzimam dozu preko moba protiv nedostajanja dragih mojih, doruckujem, oblacim kupaci i pravac Isla Mujeres.
Moj hostel Simon
Dok cekam kolektivo, kombi kaj vozi za sitne pare okolo, razgovaram s covjekom na stanici, jako je simpatican i susretljiv, on odlazi pa dolazi drugi...isto tako simpa...al kuzim da bi mi se uvalili spreheri...malo price i odmah kak sam lijepa...tra la la. Vidim da cu morat pripazit malo, izgleda da su tu plavuse u deficitu.
Do Isla Mujeres vozi trajekt nekun pol sata-40 min, povratna karta 200 pesosa. Sjedam na palubu, van i pored mene sjeda cura...malo po malo pocinjemo razgovarati, zove se Erica, belgijanka, zivi u Bruxellesu, putuje solo, dosla dan prije mene, jednostavna, mlada, draga i simpaticna. Ide roniti na greben, sto mi se ucinila dobra ideja pa joj se pridruzujem, uvijek mi je draze s nekim putovat nego solk, bar dio puta. Cjenkamo se s ekipom kaj prodaje aranzman za ronjenje, uspijevamo se pogodit za 250 pesosa..sa 350 bez rucka.
Isla Muheres je mali otok, 7km dug, meni ima onaj karpski filing, lagani ritam, manja guzva, manje hotela, prekrasni bijeli pijesak na plazi, tirkizno more, palme, restorancici...nice.
Olupina
Roni se oko 3 koraljna otoka
Pelikan
Voze nas prvo do olupine nekog broda, tamo nas iskrcavaju i jedan od njih uzima uze i vodi ekipu, ja gledam kaj im je, al kad smo krenuli i kad me potegnula struja bome sam se namlatila rukama da se odrzavam i da me ne odnese struja. Uistinu je opasno doci sam ronit tu, odnese te u sekundi, imaju uze na par mjesta da se drzis ali izmedju uzeta trebas plivat sam, malo me frka ulovila radi ruke s kojom ne mogu puno, ali uspjela sam ipak sama plivat i ronit.
Koralja nema puno, i nisu onako sareni kao u Dahabu, ali ima riba, i to dosta, plivaju za ljudima, ne boje se, i ima puno velikih riba, skuzila sam barakude, one plosnate okruhle riba, ma svakakvih ima. Uglavnom super iskustvo, al bome borba sa strujama.
Poslije nas je odvzao da vidimo delfine ali u zatvorenom, ne izbliza, tam di ljudi plivaju s delfinima, i na kraju u neki restoran gdje je bio rucak. Mi nismo platile izlet s ruckom nego bez, ali je Erika isposlovala da dobijemo rucak, sve mi se vise svidja ta cura, stvarno bi mogle dio puta zajedno putovati. U moru kraj restorana imaju ogradjeni dio gdje drze jednog morskog psa, i mozes se slikati s njim za neki tips. Koliko god to bilo izrabljivanje zivotinja ne mogu odoljeti zelji i adrenalinu da ga drzim u rukama, ulazim u bazen i uzimam morskog cucka u ruke, koza mu je hrapava i cvrsta, uzbudjenje je veliko...pada naslikavanje...pravi sam turist.
Ja i morki cucak
Isla Mujeres
Erica i ja
Delfini, u kavezu
Plaza na Isla Mujeres
Grad i ulica s restoranima, Isla Mujeres
Nakon izleta se bacamo na plazu, na sjevernom rubu otoka, a kasnije kad je pocelo prejako puhat odlazimo na Plaja de Norte jednu od najljepsih plaza u Mexicu.
Grad ima jednu zivahnu ulicu sa restoranima koji su prilicno skupi, al uspijevamo naci nesto za nas budjet...neke burrito ili tortilje i 2 pive za 85 pesosa.
Dogovaramo se da cemo se naci za dan, dva u Valadolidu i ici zajedno u Chichen Itzu.
Na trajektu je nemoguca guzva i cekamo sat vremena da se ukrcamo, srecom da smo dosle pogledat, jer smo mi planirale jos malo opusteno bauljat po otoku. Pitam se kad su svi ti ljudi dosli na otok da je tolika kolona za ukrcaj. Valjda i Mexikanci imaju praznike i vole ovo mjesto za odmor, a neki su dosli izgleda samo na jednodnevni piknik. Uglavnom kaos.
Uletavam u kolektivo, pivica i chips i corka.
Nema teksta ....
OdgovoriIzbriši