Brazil - Paraty i Trindade

5.4. Paraty i Trindade

 Sad vec treci put pocinjem pisat ovaj post, svaki se put obrise.

  Sinoc nam je let  za Rio kasnio vise od 2 sata u polijetanju zbog vremenskih uvjeta, kise i valjda oluje. Al na kraju je bilo sve ok, samo kaj nismo stigle otici na cugu u Rua Mercado, jer smo tek u pol 1 dosle u hostel. Hostel Other side je negdje u centru, blizu Rodoviaria Rio Novo autobusnog kolodvora. Kvart mi je izgledao prilicno nesiguran, iako zivahan navecer, puno ljudi vani, muzika tresti, Uskrs je pa valjsa partyjaju.

 Hostel je totalna koma, derutan, madraci od stare spuzve, djeluje hartavo iako se posteljina cinila cista..al nisam bas imala zelju tamo se tusirat. Vlasnici su ljubazni, i to je jedino pozitivno kaj imam za reci o tom hostelu. Bilo me zapravo briga jer smo imale svega 3-4 sata fore za spavanje.

 Odlucile smo uloviti bus za Paraty u 5.15... tam sam isla ja, a D je isla na Ilha Grande.

  U busu spavam ko beba, busevi su im izvrsni. Sicevi udobni, spustaju se skoro horizontalno.  Karta do Paratya je kostala 70 riala.

 Dolazim na autobusni u Paraty oko 9.30. zeljna plaze i odmora. Raspitam se odmah za bus do Trindade, ide u 10  i odlucim svoj ruksak i njen kofer koji sam joj furala, ostavit na cuvanju i odmah uskocit u bus za Trindade. I to je bas bio pun pogodak. Boznja je bila bas zanimljiva, kroz tropsku kisnu sumu, preko brda, uz koje se jedva popeo bus, a onda i jedva spustio. Do Trindade ima 45 min voznje. Vec s vrha brda puca pogled na plazu i vec vidim da cu uzivati. Pratim skvadru prema plazi, jer se zelim sto prije izvalit na pijesak. Plaza ima nekoliko,  Trindade je na malom rtu pa sU plaze i s jedne i druge strane sela. Najveca je Praja de Fora,  a najvise je ekipe na Praji dos Ranchos, na samom desnom kraju...prema rtu,  tamo je i mirnije za kupanje  jer je mala uvalica. Puno je lokalaca jer im je blagdan. Svi furaju frizidere s cugom. Ja se pruzam ko guster na plazici i lagano se rostiljam, pa se malo okupam...u ovom mirnom dijelu koji izgkeda kao laguna,  zelenkasto i prozirno, mirno. Kad me vec lagano sprzilo trazim birtiju s wifijem, i ubodem jednu,  al uzalud...nemrem se spojit. Svejedno uzivam pod suncobranom s Ipatanemom...lokalnom pivicom, pijuckampa se malo bucnem, pa se opet pitam cime sam zasluzila ovakvu milinicu. Pocelo se oblacit pa sam isla malo istrazivat okolo, plaze na drugoj strani prekrasne. Vudim rjecicu i krenem prema njoj, prema sumama mangrova,  kroz neki gustis i skuzim po natpisu da sam usla u nacionalni park Sierra de Bocaina, i da ima neki treking od 600m uz brdo, kraj rijeke kroz prasumu i odlucim se krenut. Priroda je prekrasna, opet totalna divljina, u rijeci ogromno kamenje, slapici, bazencici...pun pogodak opet. Okupala sam se u najvecem bazencicu i krenula natrag jer sam htjela ulovitit bus za }Paraty

 6.4. Paraty

 Sismis u meni i dalje aktivan, pa se budim oko pol 7, taman se razdanilo, izlazim onak u gacama na ulicu, sjednem a plocnik, i ugledam na zicama majmuna. Zapravo su to marmozeti...mali majmuni, idu s jednog na drugo drvo po zicama od struje. Na kraju prolazi jedan s malim na ledjima, tako su slatki i minijaturni. Budim.D. da idemo malo prosetat prije dorucka...prvo po molu da uslikamo gradic s mora, to je i najpoznatija slika, crkvica koja se vidi s mora. Opet bauljamo po ulicama grada koji se budi....i opet se ne mogu nafotkat tih slatkih kucica.

 Imamo i svog pesa, koji vjerno hoda za nama. Vracamo se na dorucak,  koji je fakat super,  sunkica, sir, kolac i voce. Imamo dogovor sa S. i L. na kolodvoru da kupimo karte i odemo u Trindade.

 Taman na kolodvoru planiramo kupiti karte za Sao Paolo  bus u 16.40 kad nam Slajka veli da ima jos jedino karata za bus u 23.30...karta kpsta 53 riala..zapravo sam se nekak u veselila da bum ostala tu...jedino kaj nisam bas htjela noc provesti u busu kad imamo placen stan u SP al kaj je tu je, ovakve stvari se desavaju na putu, a meni je ovdje stvarno lijepo. Slajki smo uvalili kofere da ostavi kod sebe, a nas dvije otisle a bus. Al danas bas nismo imale srece s vremenom...oblacno je...pa malo shoppingiramo po selu...selo je bas slatko, sarene kucice, ekipa sva neka rasta djir, atmosfera totalni chill...

 Slizimo se na plazicu i bacimo swimm..kad evo ti Slajke i Luckya...jebu namnsve po spisku jer su morali manevrirat s nasim koferima...a nis, moramo ih malo smirut pa ih furamo na caipirinhe u neki rasta lokal gdje pici muzika. Caipi su bile ubojite,  tu krene zajebancija i rundanje, dok se na kraju nismo skrsili.

 Odem se okupat da dodjem k sebi, slabo pomaze, onda odemo nekaj pojest u restoran. Uzele smo ribu i skampe...i bilo je hrpa toga, fino smo se najele, Slajka je otisla na bus, a nas dvije jos do rijeke, malo se fotkale, a ja sam se poskliznula i zavrsila obucen u vodi, sa zrezanom nogom, al tak sam jos pijana da umiremo od smijeha usred prasume ko neke ludace. Danas u busu nema guzve jer je bilo lose vrijeme. Zao mi je kaj je zadnji dan a vrijeme lose, al uspjele smo se zabaviti. Samo kaj su me oni zavoji tak spojili u busu da sam dosla u Paraty sva u komi, bolio me trbuh, proljev, propuhalo me pa su mi sinusi riknuli, grlo, nos...gotova sam nila...a sad treba cekat bus do pol 12. Malo mi se smirilo pa smo jos prosetali po geadu, shoppingirali, pojeli neki fast food i ukrcali se na bus...koji je fakat mrak...spavala ...probudila se par puta i natrag zaspala, tak da me sofer usokirao kad je rekao da smo u Sao Paolu.