Egipat - Hurghada i Sinaj

29. i 30. 07.09. Hurgada - Egipat
Taman kad smo pomislili da je najveća avantura završila i da sad počinje lagani odmor, stigli mi u Hurgadu i tu tek počinje pravi zaplet .
Došli smo navečer na kolodvor u starom dijelu grada pomalo sličnom Kairu po noćnoj vrevi. Lagano nervozni zbog kašnjenja a bome i umorni od vožnje uzeli smo taxi da nas vozi u hotel.
Hotel se zvao Moon Valley Hotel(9 eura noćenje po osobi +odličan buffet doručak) i prvi su dojmovi bili skroz dobri, bazenčić u sredini , krasan vrt sa palmama i i bugenvilijama, ležaljke za čilanje, i sasvim urbani bungalovi na 2 etaže sa 2 apartmana, nikakvi megalomanski komleksi. Smjeste nas u sobu ali nije radila klima u toj pa su nas prebacili u sobu pored. Raspakiramo se mi kad otvorim ja prekrivač da provjerim posteljinu a ono stidne dlake po plahti. Pošaljem burkija na recepciju da pita da nam promjene posteljinu kad ga mali sa recepcije pita kaj je tak zmazana?, kao ne možemo jednu noć na njoj prespavat i kao ide on provjerit jel to istina. Velim ja njemu ako on želi može spavati sa nečijim stidnim dlačicama. E al sad problem nema čistaljke da promjeni posteljinu i mali u 100 problema. Pošaljem ga da donese onu iz prve sobe u kojoj smo bili i složim si sama krevet da mali ne bi bio u prevelikom šoku. Nenadjebivo su lijeni.
Mali događaj nas nije previše iznervirao, više nas je nasmijao onaj dio kad pita : kaj je tak zmazana da baš ni jednu noć ne možemo na njoj prespavati .
Stari i jasmo se bacili u krpe a burki je odbauljao van da vidi kakav je noćni život. Dojmovi mu nisu bili loši ima dosta mjesta za izaći uglavnom deru house muziku, i to u dijelu koji se zove marina ali nigdje nije bilo puno ljudi jer im ovo nije špica sezone.


bazen i terasa u hotelu Moon Valley

Drugo jutro veselo hitamo na doručak, kao da smo nanjušili da bi se napokon mogli najesti. Doručak ikebana( za njihove hotele) čak je bilo i salame, nekih salata, jajčeka pečena, palačinke, meseka dinstanog , ma svega. Palo je klasično masakriranje u klopi nakon dobrih 8 dana.
Sretni i siti sjeli smo na terasu da malo predahnemo uz čaj. I tu počinje zaplet da bi ga se posramio i producent CSI Miamia. Stari zaboravio pederušu sa svojim pasošom i lovom ( 500 eura+ 600 eura bukse u tajnom pretincu) na stolcu kad smo se digli i otišli pitati nešto na recepciji. Odmah smo skužili da nema torbe i vratimo se(2 min) kad nema je više na stolcu a nema ni čaša od čaja. Ponadamo se da ju je konobar spremio i odemo ga pitati a on se smješka i kaže da je nije uopće vidio samo da je pokupio čaše. Na terasi nije bilo nikoga osim nas, neka se ekipa kupala u bazenu al to je par metara dalje i nisu ništa vidjeli i neki je frajer sjedio na balkonu i on nije ništa vidio. Sve više nam postaje sumnjiv konobar jer je on jedini koji se onuda muvao. Pošaljem ja burkija u kuhinju da pronjuška okolo a ja odem po menagera. Nismo direktno optužili frajera ali smo mu naglasili da je jedino on bio u blizini. Svi se prave blesavi, glupo se podsmjehuju i govore da smo je možda negdje drugdje ostavili. Vidimo mi odnio vrag šalu nebu od njih niš koristi i bacamo se u agresivniju akciju. Prvo sam ja počela galamit i svima govorim da idemo po policiju i to ne turističku koja je sprdačina već pravu jer su ukradeni dokumenti, onda je buraz počeo konobara pritiskat, kopat po kuhinji i pretraživat sve. Ovi su počeli pizdit na nas i ja krenem do recepcije zvat policiju i vidim burkija na prozoru kuhinje i dogovorimo se da ne bu ne puštal frajera iz vida i izlazil iz kuhinje. On je u međuvremenu kroz taj isti prozor vidio konobara kak odlazi iza zgrade i vraća se. Burki - kao pravi tajni agent, ode tamo i vidi hrpe smeća, počne preturat i nađe torbicu i pasoš al nema love( samo buksa jer ju frajer nije skužio). Tu padne olakšanje al smo tek sad ludi jer moramo nać i lovu. On očito nije imao vremena sakriti torbicu i htio je se riješiti. Tu me burki pozove ( ja nisam stigla nazvat murju) pokaže da je našao i tu popizdi jer mu je sad jasno da je konobar maznuo lovu. Počne ga stiskat a ovaj se pravi grbav, sad i menager i ostala ekipa skuže da je kod frajera lova i počnu nas odvlačit iz tog stražnjeg dvorišta da se maknemo da će oni razgovarati s njim, valjda da frajer stigne sakriti lovu, kao da smo debili i ne kužimo. Nas se troje dogovorimo da stari ne mrda od frajera, burki stoji iza zgrade u slučaju da je tamo i lovu sakrio a ja sam išla tražiti policiju i slučajno vidim 50 tak metar niže na ulici kola murje sa nekoliko policajaca. Produžim do njih objasnim što se desilo i molim ih da požure da nađemo lovu dok je još nije imao vremana sakriti kad mi oni kažu da sad piju čaj. Hallo , ne vjerujem, ja histerična pizdim, a frajer meni kaže nek i ja popijem čaj. Velim mu može, ak mi daš 500 eura, ja ću sjest i pit čaj. Digli su mi tlak maksimalno, zvređala sam ih da su neozbiljni i napokon se frajer digne i ode po šefa koji je isto pio čaj ali u hotelu pored. Čekamo mi šefa( da popije čaj) i kad se napokon udostojio doći stižu stari i burki kažu da su našli lovu. Zapravo ju je frajer sam dao al su se pravili kao da su je našli kraj nekih gajbi .
Ispričaju mi stari i burki da se tamo odvijala prava drama nalik na one u filmovima s Bruce Leejem. Kad je konobar dao lovu burki je stiltal, zaletio se na frajera da ga kresne, potrgo nokat na nozi, odletila mu japanka al nije uspio jer su ga svi ostali primili. Nato stari skuži da ima čistu situaciju nacilja i pogodi frajera u bradu da se ovaj srušio na neke police. Svi poletili na starog, frajer se diže kad ono burki ostao sam i tup, opet mazne frajera. Bar malo osobnog zadovoljstva: ipak smo mi Balkanci.
Uputli se sad svi i murja kod menagera u kancelariju, konobaru su uzeli dokumente i odveli ga nekud dok je šef policije s nama razgovarao o tužbi protiv frajera za koju bi on dobio 3 mjeseca zatvora. Nije mi bilo teško otići na murju jer su nam ionako razjebali savršen početak jutra ali kad smo malo razmislili bilo nam je žao frajera jer je on zapravo iskoristio priliku što je našao torbu a kad je vidio koliko je unutra love( oni zarađuju oko 300-500 kuna mjesečno) nije mogao odoljet i maznuo je. Tu je vrijedila ona stara narodna: Prilika čini lopova, što mu ne umanjuje krivnju al opet si mislim da netko sjedi 3 metra u zatvoru zbog nas ne bi baš mirno spavala. Na koncu imali smo jebenu sreću jer smo našli sve , gdje je vjerovatnost tako nečeg gotovo nemoguća.
Dopeljaju oni frajera pred nas murjak se zdere na njega, kaže da će dobiti otkaz i da će ga odvesti na policiju i zapisati ga i pustiti pa ako drugi put nešto napravi onda ide na sud. Možda je istina a možda je to bila samo predstava za nas pa sad frajer i dalje radi tamo, nikad ne znaš s tim Egipćanima, neki su fakat mutni.
Nakon samo sat i pol sve je završilo i mi se odlučimo pokupiti na plažu. E tad je palo vrhunsko uvlačenje u bulju, zovu nas na piće kaj smo odjebali jer su bili gamad i nisu prstom maknuli da nam pomognu, slažu nam ležaljke i ručnike na plaži, miču ekipu s tuša da ne moramo čekati red...
Al ne bi nam vratili lovu za smještaj ni u ludilu. Šupci!


CSI Dubrava odmara nakon naporne akcije

Ostatak vremena u Hurgadi smo proveli u oporavku i prepričavanju minulih događaja, i već su nam polako splasnuli euforija i veselje koje smo na početku imali kad smo se s njima družili ili zekica kad smo se cjenkali. Plaža je bila preko puta hotela nekakv sivi pijesak, niš posebno ali lijepo je more. Nismo išli van iz hotela, već smo navečer lagano čilali kraj bazena uz pušilicu i bahato otvorenu sobu jer se više nismo bojali da će nam netko dirati stvari. Pokazali smo im svoje gadno lice: grrr. Napuhali smo se ko one ribe koje sam vidla poslije u Dahabu. Bad and mad family. Još bi malo srala al ionak sam već pretjerala.


31.07. do 04.08. 09. Dahab - Sinaj - Egipat

Ujutro smo se još jedanput dobrano najeli i ne baš pretjerano žalosni što odlazimo spakirali stvari i uzeli taxi do brzog broda koji nas je trebao odvesti u Sharm el Shaik( oko 35 eura karta u jednom smjeru). Za brod se čekiraju kao na aerodromu, prolaze stvari kroz rendgen, koji im je u jednom trenutku riknuo pa su ekipi otvarali kofere ručno. Mi na granici strpljenja i debelo nadrkani s njihovim odličnim idejama i snalažljivosti( jedan gleda kofere kojih ima milion a drugih 10 gleda njega kako on gleda kofere) , a i još euforični i nabrijani od jučer bahato im spustimo stvari pa nek si sami kopaju.Mi vam ih nebumo otvarali i pokazivali. Napokon se ukrcamo na superudobni brod i krenemo s neki sat vremena zakašnjenja. Ekipa se veselo smješkala pijuckala čaj prvih par minuta vožnje dok nije počelo valjanje. Brod se savijao i doticao s desne strane more pa s lijeve strane, a voda se prelijevala preko palube. Zaboravila sam reći da sam ja pametno pitala skipera jer se možemo voziti na vanjskom gornjem dijelu palube. Već bi odavno ostala negdje plutati.

Ekipa je počela zeleniti pa na kraju rigati i to žestoko: svakih par minuta si čuo kako neko bljuje, a skiperi su samo hodali sa osvježivačima zraka i vrećicama punim i praznim. Kad sam ja vidjela da bi se to i meni moglo desiti brže sam maznula tabletu za vožnju, da ne bi slučajno izrigala onaj fini doručak kojem sam se veselila. A ne.

Kad smo nakon nekih 3 i pol sata napokon stigli počelo je natezanje s taxistima. Prvo smo planirali provesti dan u Sharmu ali nakon ovakvog putovanja baš nam nije bilo do bauljanja okolo i to sa ruksacima na leđima. Tražili su 400 kn/LE do Dahaba( oko 100 km ) al smo znali da je to too much. Jedva smo našli frajera koji je pristao za 100 kn otfurat nas izgleda da nije ni bio taxist već samo tako. Krene on, kad nakon par minuta staje na benzinskoj i traži lovu za benzin, mi se čudimo al reko dobro evo ti 30 kn/LE pa ćeš ostatak dobiti kasnije. Pusti on nama finu mjuzu upali klimu i lagano uživanje u vožnji.

neobična građa stijena uz cestu do Dahaba

Doveze nas čovjek pred hotel i ja mu dam ostatak love 70 LE i odem se čekirat na recepciju kad evo taxiste za nama da mu moramo dat 100 LE. Ja ga gledam i ne vjerujem da nam se to dešava.

Gledam ga onak nadrkana ali mirna i kažem da je već dobio za benzin a on uporan, da neće 70 nego 100. Ma stari nema problema ak nećeš, okrenem se ja i odem s lovom. kad je dotrčao uzeo lovu i nastavio urlat, ja velim malom na recepciji nak nas samo mirno čekira i ne brine. Ma nek mi se više lopine skinu s neke stvari.

Hotel se zvao Pearl of South Sinai, zapravo hostel, vrlo jeftin 4 eura po osobi bez doručka, skroman kreveti relativno čisti al kupaona i wc premusavi. Srećom da smo već 10 dana u Egiptu i da pomalo i sami počinjemo ličit na musavce i da nas to niš ne dira.

Dahab je selendra na Crvenom moru, sa očuvanim koraljnim grebenima koji su raj za ronioce , bez hotelskih resorta, riblji restorančići i birtije sa pušilicama i sa ležaljkama za odmor, stvarno mirna i lagana atmosfera.

Malo nam je trebalo vremena da usporimo ritam i prilagodimo se mirnom tempu mjesta. Kad sam se spremala za put pisalo je da je jako jeftino, ali to je očito bilo davno jer su restorani bili skuplji nego kod nas, a i nisi se mogao pogađat za cugu- imaju cjenike.Mi smo uspjeli naravno naći neku odličnu zalogajnicu malo dalje od obale i centra di su prodavali jetrica u pecivu i s umakom i salatom za 5 kn i tu smo se redovito hranili. Frajer je ubijao od posla, uvijek gužva i reda to volimo jer je onda ziher da je hrana svježa i ok.

Dahab

neki su se i previše opustili ( burki čak začorio)

Nakon klope otišli bi u birtiju uz more i popušili pušilicu.

Drugi dan smo pročitali da je najbolje mjesto za ronjenje u selu na Lighthouse. Iznajmili smo maske( 4 LE/kn jedna maska) i otišli ronjat. Iskustvo je bilo jebenitza. Kao da ronim u tropskom akvariju s tisuću raznolikih šrenih ribica, malih i velikih. Vidla sam Nema, Grgu, Doru-ju-huu. Koraljni grebeni su bili u nemogućim bojama rozi, ljubičasti plavi, nisam ni znala da to postoji.

Svaki bi dan lagano ronjali i čilali u birtiji uz plažu, lagano cugamo svi troje cijeli dan i sunčamo se a ceh navečer 50 kn( ma nije ni tu tak skupo, al spram drugih gradova gdje se možeš cjenkati ipak je) . Dogovorili smo i jednodnevni izlet u Petru, Jordan za 135 eura spustio sa 165 eura, nakon uvjeravanja po 2 puta dnevno par dana kad bi išli na plažu ili s plaže.

Jutro prije izleta u Jordan rikne nam klima u sobi, ja se dignem ( i dalje me muče probavne smetnje) odem na zahod, hoću pustit vodu a kotlić ne radi, idem oprat ruke a vode nema i mislim si : ok tek je jutro i ovo je too much. Dignem starog i odemo tražit drugi hotel. Našli smo jedan zvao se Jasmine hotel za5 eura po osobi noćenje bez doručka, na samom šetalištu uz more, s pogledom na more i sasvim solidnom sobom. I odlučili se prebaciti u taj jer su ostali bili ionak bili skuplji. Prebacimo mi stvari, raskomotimo se i ode stari oprat zube kad ono u pipi i tušu slana voda. Ne vjerujem da mi se nastavlja onaj peh od jutros. Ok, slijedećih par dana tuširanje u slanoj vodi!

Diversi na Lighthouseu , Dahab, Egipat

snorkelsi na Lighthouseu

birtija uz more



Lighthouse diving ( skinula s interneta jer nemam podvodni fotić)

Dora

ribice

čak su i cucki opušteni

stari šeta Dahabom

04.08. 09. Dahab - Kairo - Egipat

Taman kad smo se totalno opustili i privikli na laganini odmor u Dahabu, došlo je vrijeme da idemo doma. Odjavili smo se u hotelu uz još jednu epizodu natezanja za račun koji je sa dogovorenih 15 eura narastao na 18, valjda imaju dnevne kamate, il su ko naša vlada pa im je narasao PDV prek noći. Sad već ravnodušni prema raznoraznim načinima za izbijanje love, mirno odlazimo na autobusni kolodvor taxijem za 5 LE za nas troje. Cijena prava sitnica pošto smo već postali pravi experti u cjenkanju. Bus za Kairo je išao u 9 sati, a karta je koštala 90 LE/ kn najskuplji bus do sada ali bus prava ekskluziva, čak se i sicevi miču lijevo i desno. Nakon hiljade ček pointova stižemo u neki nepoznati dio Kaira uzimamo taxi da nas vodi na bazar Khan al Khalil da ubijemo ono malo love kaj nam je preostalo i dobrano se nakrcamo suvenirima made in China.

Za slobodu pada još jedan izvrsni kebab od govedine i na kraju siromašni i sretni svako sa svojom novom pušilicom spakiranom u torbicu s kojom ličimo na plaćene ubojice snajperiste, odlazimo u neku prebirtijetinu i pogađamo čaj i šišu za bugare koji su nam ostali. U 5 ujutro lovimo let za Rim ( povratna karta Alitalije Beograd (preko Rima) Kairo 200 eura) drvimo dobrih 7 sati na aerodromu, i u 5 slijećemo u Begeš, gdje nas je povezao frajer kojeg smo upoznali na aerodromu u Kairu. Na nekom kiosku ubacujemo sočne pljeskavice u kljun i dobro ih zaljevamo s Jelenom. Šveramo se u busu do Zelenog Venca na kojem ubijamo još jednu ubojitu pirošku iz početka posta o Egiptu, šetamo Knez Mihajlovom do Kalemegdana gdje nas je maznula kiša- prva kiša nakon 16 dana dobro je došla da operemo noge musave još iz Kaira.

Uspijemo pobjeć u neku birtiju gdje drma tehno, pravo osvježenje nakon onih arapskih nabrajanja, popit rundu pive koja košta ko život za troje 2 dana u Kairu. U 22 lovimo vlak( cijena povratne karte Zagreb Beograd 200 kn po osobi ak vas je troje) za Zagreb i ko pravi backpackeri skidamo cipele i bacamo se na sjedala u kupeu. Trpamo ćepiće u uši da nas niš ne ometa i spavamo do Zagreba ko bebe.

Mislim da smo zaključno sa slanim tušem isprobali u ovih dva tjedna sve blagodati Egipta, dobro upoznali Egipćane, a i ufurali se u način života i higijenu. Iako ponekad debelo iznervirani žicanjima, cjenkanjem, lopinama i inim, i dalje ostaje dojam da je to bilo jedno fenomenalno iskustvo sa puno zabave, istraživanja, otkrivanja života kakav je bio nekad u doba faraona i kakav je danas. Svaki dan bi upoznali neke zanimljive, obične ljude koji žive tamo, pili s njima čaj i družile se uz šišu, klopali s njima lokalnu hranu (pa makar ponekad morali i grčit se cijeli dan poslije:-() i upravo to čini ovo iskustvo neprocjenjivim ( mastercard:-).

Anyway gotovo sam sigurna da ovo nije moj posljednji put po Egiptu i da nastavak priče slijedi kroz koju godinu jer kužim da mi se sve više sviđa ovaj istočnjački način života( ili možda to kaj se ne moram stalno prat:-) , i da ću nastaviti tumarati Srednjim i Bliskim istokom, sjevernom Afrikom i ostalim dijelovima plavog planeta .

I na kraju računica:

povratna aviokarta Zgb-Bg-Rome Alitalia 200 eura, -1500 kn

Kairo- King Tuts hostel - 130 kn
Izlet 4 dana felluca s hostelworldom- 130 eura-950 kn

Hurgada- Moon Valley hotel- 18 eura- 150 kn

Brod Hurgada -Sharm al Shaik-35 eura-250 kn

Dahab- Pearl of South Sinai hotel- 60 kn

Dahab- Jasmine hotel -125 kn

jednodnevni izlet u Petru 135 eura-950 kn

klopa lokalna, cuga, taxi, suveniri -oko 1000 kn

ukupno 5200 kn za 16 dana( 2 dana put)