Opet nisam
nis spavala, opako je vruce, nema daska vjetra, a kad nafrljimo ventilator hocu
krepat od sinusa i kaslja. Tek sam malo pred jutro oko sklopila kad je Tomo
otvorio prozore. Zena nam je za dorucak napravila rizine okrugle kolace na koje
mazes nekaj ljuto od luka i chillija ili med sa secerom od kokosa, i kavica.
Sasvim solidno. Al ipak nam nije tu bas neka spica za ostat, vruce ko u paklu,
nemas privatnosti jer sobe izlaze na dnevni boravak di gledaju tv, zatvorit se
nemres jer skapas od vrucine, malo je hartavo, al ljubazni su i jeftino je.
Odlucili smo malo istraziti okolo da vidimo drugi smjestaj. Pali je i prvo
kupanje u oceanu, malo je frisko, ali pase. Nisu preveliki valovi, plaza je od
bijelog i zutog pijeska, dosta cisto. Okoli su manji obiteljski bungalovi, i
svega dva veca hotela. Nasli smo dosta toga, al na kraju smo se odlucili za
bungalove drito na plazi, kraj French gardena...neki rasta djir, bar i mreze za
lezanje, drvene lezaljke na plazi, sve pod palmama, totalno cool i opusteno. I
kosta 2000 rupija, oko 16usd, sasvim solidno, a ocean mi sumi kraj kreveta i
cim otvorim oci vidim ocean. Platili smo nasoj zenicu, brzo se spakirali
istovarili i ulovili tuk tuk do zeljeznicke stanice da kupom karte za nocni
vlak za Columbo, vise nije bilo kreveta nego samo sjedala koja se daju nagnut.
To me bas nije odusevilo jer sam mislila da cemo spavati na krevetima bar tu
noc prije nego sto krene povratak doma. Al sta je tu je, bar imamo karte. Vlak
ide u 19.30. ujutro oko 5 je u Columbu.
Ostali smo
malo setati po Trincomaleau, ili kako ga oni zovu Trinco, uspjeli pronaci ducan
s alkoholom i opskrbit se s rumom i nekom njihovom rakijom od manga Arak,
maznut na plazi jednog hladnog pivkana Anchor, jer se ne smije piti na javnim
mjestima. Kuce uz samu plazu su sve srusene od tsunamija 2008, i svuda po gradu
su znakovi za evakuaciju koji vode prema brdima. Bome je ovaj dio dobro najebao
tada i jos sada se oporavljaju i obnavljaju od toga. Trazili smo i supermarket
al nakon 15 min hodanja nam dopizdilo pa smo usli u neki lokalni restac,
maznuli rice curry, rizu sa jedno pet razlicitih dodataka, povrca i curry umaka
...skroz fino, uzeli i govedinu, al to je bio zajeb jer je tvrda ko djon od
cipele. Sve skupa nas s velkom vodom
doslo nekih 20 kunica, ili 340 rupija...klopa po lokalnim restoranima je fakat
djabe, a porcije su ubojite, nema da ostanes gladan. Nose dok god mizes pojest.
To je za mene, a ne oni fancy brabonjci na tanjuru po skupim restoranima.
E sad ovak siti vise nismo mogli nis nego se
vratit u nas bungalow i udarit malo odmora i kupanjac na plazi.
Okupali se i
zaspali na plazi i to tak da se nisam mogla probudit do 6, totalno sam se
opustila...to je to...poceo je odmor.
Navecer napravili generalku, pranje kose,
brijanje, cista oblekica i u setnju po plazi, prema Trincu. Na nekim dijelovima
ne plaza puna smeca, a kak je pao mrak digli smo se do glavne ceste jer vise
nismo vidjeli di gazimo. Taman nabasali na neki restorancic, maznuli juhicu i
noodlse, lubenicu, malo uzivali i vratili se pjeske do hotela. Klopa nas je
kostala 640 rupija, juha, noodlsi, lubenica i velka voda. Konobar im je ujedno
i kuhar, i jako je ljubazan, mali za sve, mislim da bumo jos koji put dosli na
klopicu.
Doma smo si potocili cuba libre, rum, kolu i
limetu, uzvalili se na lezaljke i uzivali. Dogovaramo neki izlet s ronjenjem na
koraljnom grebenu i gledanjem ajkula u ribica za neki dan. Ekipa iz hotela je
zapalila vatru na plazi, palila rakete i napravila vatromet. Cugali su i
svirali bunjeve i zvali nas da im se pridruzimo, lijepo od njih, ali vise nam
je pasalo uzivat na solo, slusat valove i hladit se na povjetarcu. Ipak su tako
rijetki trenuci kad ulovimo malo biti zajedno i to na ovakvom prekrasnom
mjestu.
26.06.Trinco
26.06.Trinco
Dan kad su totalno otpustile kocnice i to toliko da se ne mogu ni sjetit kaj smo radili.
Znam da smo nasli na uglu nase ulice i glavne ceste jednu malu zalogajnicu koju drzi prekrasna hindu zena, i tamo smo svako jutro isli na dorucak i kavu, kod nje smo i zavrsili na rucku na rizi i curryju, i sjecam se da smo popdne spavali ko zaklani na lezaljkama, nikak se naspavat.
Navecer smo setali po plazi i tako mi je bilo drago sto to radimo zajedno, jer su mi te nase setnje nedostajale dok sam sama setala uz ocean u Keniji.
Pao je vec mrak pa smo se digli na glavnu cestu da se vidimo vratit.
Taman smo naletili na neki zgodan restorancic s prekrasnim vrtom, i simpa konobara koji opet naravno radi sve i kuha i konobari. E tam smo se navukli na juhu od slatkog kukuruza s piletinom i noodlse s jajima. Bas nam je tamo bilo lijepo.
Na putu do doma smo se opskrbili limetama i kolom da si mozemo cugat cuba libre naravno na lezaljkama uz ocean.
Kaj da velim na kraju ovog posta nego da mi je ponekad mozak ko u ribice, i to potpuno opustene jako male akvarijske vrste.
Nema komentara:
Objavi komentar