20.7. Nisam bila sigurna želim li ići na otok, obzirom na prognozu i kišu...ali došla sam štio je bio pun pogodak. Pišem blog zavaljena u stolac u prekrasnom beach baru Ba Keo pijem neki fini koktelčić, a valovi mi šume pod nogama.
Nije počelo tako idealno. Probudila sam se u Stay hostelu u Rach Gia, od kud idu trajekti za Phu Quoc. Nisam još ni progledala a nebo se otvorilo. Luka nije daleko ali po toj kišurini mi treba čamac a ne kišobran.
Nadala sam se da će prestat kroz pola sata dok trenam krenuti, ali jok, ne posustaje. Navučem žutokljunca, svoju kabanicu, što manje odjeće i japanke i lagano plutam do luke. Trajekt je krenuo u 7 a u 9.40. sam se iskrcala na otoku. Koštao je 330000 donga i to Superdong linija. Nisam se niš usudila jesti prije da mi ne pozli ako budu valovi, tak da se odmah bacam u prvu birtiju s klopom, koja je taman uz more. Kiša i dalje pada ali manje. Maznem si rižicu sa svinjskim kotletima, dvije kavice. Sad je već lakše. Uopće ne znam du sam ni di bum spavala pa tražim na agodi smještaj. Našla sam oba na Long Beachu, uz Ba Keo, jedan je dorm u Free Beach resortu za 5 eura s doručkom, al dok sam ae odlučila bukirat ga istekla im je ponuda. Išla sam ga pogledat i super je, uz samu plažu i ima restoran na plaži i bila bi sama u sobi, ali je poskupio pa sam odustala. Na kraju sam uzela neki bungalow malo južnije par metara od plaže s lijepim vrtom za 10eura. Jbga, nekak sam neodlučna u zadnje vrijeme. Kad neke tete sam zrentala motor na 3 dana za 10eura, i sad sam spremna za avanturu. Krećem prema jugu na plažu Sao Beach za koju sam čitala da je najljepša na otoku. Nisam prošla ni par kilometara kad me ulovio pljudak. Taman sam bila kraj tvornice bisera pa sam se sklonila od kiše i obišla tvornicu. U moru uzgajaju školjke, pa iz njih vade bisere ali i bruse unutršnjost nekih velikih školjki i izrađuju ukrase, i to sve ručno. Kiša ne staje pa navlačim žutokljunca i pičim prema jugu otoka. Zanimljivo je da cijeli otpk izgleda kao veliko gradilište, svuda se grade resorti i apartmanska naselja, uz cestu i uz plaže. A uz cestu stalno neko nešto prodaje, hranu, povrće, dijelove za motore, pločice, patke. Svaka kuća ima svoj biznis.
Svako toliko naletim na neku tržnicu. I naravno stanem pa kupujem klopu. Ovaj put opet one fine rolice s račićima i pečeni krumpir i nekaj s plodovima mora kak sam mislila da su noodlsi al su zapravo bili rezanci od ukiseljenog povrća. Tim tempom ne bum do navečer došla do plaže, stalno nekaj stajem pa blejim i fotkam.
Napokon plaža, a na plaži gomila Vijetnamaca, praćaka se u pličaku. Izgleda da puno putuju po zemlji i da im je sad vrijeme godišnjih. Stranci su prava rijetkost a možda se drže resorta. Ja sam im atrakcija pa me stalno pozdravljaju i žicaju da se fotkamo. Mičem se od gomile na mirniji dio plaže i bacam u ocean. Plaža je fenomenalna, bijeli pijesak, ima smeća ali ne previše, jedino je more mutno radi kiše. Prestala je padati ali nema sunca i vlaga je da mi se ne može kosa osušiti. Kupam se i šetam po plaži, moja omiljena aktivnost za slaganje misli . Resetiram se. Pao je mrak i vraćam se u Doung Dong, usput stajem nekaj pojesti. Super mi je to kaj tu fakat nemreš biti gladan ni žedan dulje od minute, svugdje su štandići sa klopom i cugom.
Stanem kod neke ženice i pitam jel ima juhu i ribu, fish, kaže ona yes fish, ja opet pitam jel ima fish, ona će opet yes, yes fish. I donese mi pečene kotlete od svinje i rižu isto kaj sam jela jutros. A jbga. U gradu sam malo prošetala po night marketu, opet hrana, sokovi, sladočedi, slatkiši, robanika, pravi vašar. Dokusurim se sa slatkim vaflima i sladoledom i odem na sok prije spavanja. I imam stalno jedan te isti problem tu, nemrem skužit koji je moj motor pa glavinjam po ulicama i tražim kacigu sa cvjetićima sva u paranoji. Srećom nalazim makinu i pičim doma.
Nije počelo tako idealno. Probudila sam se u Stay hostelu u Rach Gia, od kud idu trajekti za Phu Quoc. Nisam još ni progledala a nebo se otvorilo. Luka nije daleko ali po toj kišurini mi treba čamac a ne kišobran.
Nadala sam se da će prestat kroz pola sata dok trenam krenuti, ali jok, ne posustaje. Navučem žutokljunca, svoju kabanicu, što manje odjeće i japanke i lagano plutam do luke. Trajekt je krenuo u 7 a u 9.40. sam se iskrcala na otoku. Koštao je 330000 donga i to Superdong linija. Nisam se niš usudila jesti prije da mi ne pozli ako budu valovi, tak da se odmah bacam u prvu birtiju s klopom, koja je taman uz more. Kiša i dalje pada ali manje. Maznem si rižicu sa svinjskim kotletima, dvije kavice. Sad je već lakše. Uopće ne znam du sam ni di bum spavala pa tražim na agodi smještaj. Našla sam oba na Long Beachu, uz Ba Keo, jedan je dorm u Free Beach resortu za 5 eura s doručkom, al dok sam ae odlučila bukirat ga istekla im je ponuda. Išla sam ga pogledat i super je, uz samu plažu i ima restoran na plaži i bila bi sama u sobi, ali je poskupio pa sam odustala. Na kraju sam uzela neki bungalow malo južnije par metara od plaže s lijepim vrtom za 10eura. Jbga, nekak sam neodlučna u zadnje vrijeme. Kad neke tete sam zrentala motor na 3 dana za 10eura, i sad sam spremna za avanturu. Krećem prema jugu na plažu Sao Beach za koju sam čitala da je najljepša na otoku. Nisam prošla ni par kilometara kad me ulovio pljudak. Taman sam bila kraj tvornice bisera pa sam se sklonila od kiše i obišla tvornicu. U moru uzgajaju školjke, pa iz njih vade bisere ali i bruse unutršnjost nekih velikih školjki i izrađuju ukrase, i to sve ručno. Kiša ne staje pa navlačim žutokljunca i pičim prema jugu otoka. Zanimljivo je da cijeli otpk izgleda kao veliko gradilište, svuda se grade resorti i apartmanska naselja, uz cestu i uz plaže. A uz cestu stalno neko nešto prodaje, hranu, povrće, dijelove za motore, pločice, patke. Svaka kuća ima svoj biznis.
Svako toliko naletim na neku tržnicu. I naravno stanem pa kupujem klopu. Ovaj put opet one fine rolice s račićima i pečeni krumpir i nekaj s plodovima mora kak sam mislila da su noodlsi al su zapravo bili rezanci od ukiseljenog povrća. Tim tempom ne bum do navečer došla do plaže, stalno nekaj stajem pa blejim i fotkam.
Napokon plaža, a na plaži gomila Vijetnamaca, praćaka se u pličaku. Izgleda da puno putuju po zemlji i da im je sad vrijeme godišnjih. Stranci su prava rijetkost a možda se drže resorta. Ja sam im atrakcija pa me stalno pozdravljaju i žicaju da se fotkamo. Mičem se od gomile na mirniji dio plaže i bacam u ocean. Plaža je fenomenalna, bijeli pijesak, ima smeća ali ne previše, jedino je more mutno radi kiše. Prestala je padati ali nema sunca i vlaga je da mi se ne može kosa osušiti. Kupam se i šetam po plaži, moja omiljena aktivnost za slaganje misli . Resetiram se. Pao je mrak i vraćam se u Doung Dong, usput stajem nekaj pojesti. Super mi je to kaj tu fakat nemreš biti gladan ni žedan dulje od minute, svugdje su štandići sa klopom i cugom.
Stanem kod neke ženice i pitam jel ima juhu i ribu, fish, kaže ona yes fish, ja opet pitam jel ima fish, ona će opet yes, yes fish. I donese mi pečene kotlete od svinje i rižu isto kaj sam jela jutros. A jbga. U gradu sam malo prošetala po night marketu, opet hrana, sokovi, sladočedi, slatkiši, robanika, pravi vašar. Dokusurim se sa slatkim vaflima i sladoledom i odem na sok prije spavanja. I imam stalno jedan te isti problem tu, nemrem skužit koji je moj motor pa glavinjam po ulicama i tražim kacigu sa cvjetićima sva u paranoji. Srećom nalazim makinu i pičim doma.
Night market Duong dong
21.7.
Spavala ko beba na ogromnom krevetu. Krmeljava odbauljam na doručak u, uvale mi sengulijanu s jajima i mlaku kavu da me skinu s k.... Al ništa mi neće ovi dan pokvarit, sjedam na štengice u vrtu i chillam. Vani je sunce!!! Juhuuu.!!! Palim makinu i spuštam se na moju plažu, al su valovi pa se nakon dve vure dižem i pičim opet na Sao Beach. Ona je na drugoj strani otoka i tsmo nema vjetra i valova. Opet putujem duplo duže nego kaj veli teta s gpsa, jer naslikavam neku močvaru na otoku, pa malo shoppingiram klopu, pa malo fulam.. I napokon stižem na Sao, al danas je još ljepšea jer je more prozirno i sunce je vani, milina. Kupam se do iznemoglosti, šetam, dobila boju lagano crvenkastu.
Predveče idem do An Thoia, ribarskog sela, nadajući se da ću pojesti neku ribicu, vozikam se okolo, opet market na cesti, pa luka, pa štandovi ali ne vidim neke riblje restorane, odustajem i vraćam se kad ono taman ugledam par restorana prek puta i čini se imaju ribu. Neka super curka kćer od gazde objasni mi kaj imaju sve i pokaže slikice i preporuči klopu. Prvo neke školjke i mprske puževe koji meni izgledaju ko prstaci prženi u voku s nekim fenomenalnim umakom , i onda neku ogromnu ribetinu na grilu, s kikirikijem i hrpom zelenjave i još mi je donijela neki hot pot kaj su oni jeli od ribe, i voće. Masakr od hrane, za 250 donga, a na noćnom marketu samo riba na grilu košta 250donga.
Super san se najela i s njom malo podružila dok nam neki tupan nije došao za stol da šatro vježba engleski, a čim sam rekla da putujem sama mi se pokušao uvalit. Uglavnom dižem sidro i pičim na makini natrag u grad, uz put vidim ovaj krasni bar i zaokružujem večer finim koktelom na plaži, uz zvuk valova.
Predveče idem do An Thoia, ribarskog sela, nadajući se da ću pojesti neku ribicu, vozikam se okolo, opet market na cesti, pa luka, pa štandovi ali ne vidim neke riblje restorane, odustajem i vraćam se kad ono taman ugledam par restorana prek puta i čini se imaju ribu. Neka super curka kćer od gazde objasni mi kaj imaju sve i pokaže slikice i preporuči klopu. Prvo neke školjke i mprske puževe koji meni izgledaju ko prstaci prženi u voku s nekim fenomenalnim umakom , i onda neku ogromnu ribetinu na grilu, s kikirikijem i hrpom zelenjave i još mi je donijela neki hot pot kaj su oni jeli od ribe, i voće. Masakr od hrane, za 250 donga, a na noćnom marketu samo riba na grilu košta 250donga.
Super san se najela i s njom malo podružila dok nam neki tupan nije došao za stol da šatro vježba engleski, a čim sam rekla da putujem sama mi se pokušao uvalit. Uglavnom dižem sidro i pičim na makini natrag u grad, uz put vidim ovaj krasni bar i zaokružujem večer finim koktelom na plaži, uz zvuk valova.
Moja ribetina servirana u vrtu od zelenjenjave
22.7.
Zbudili me fucking komarci, nekak su se uvukli pod mrežu ujutro i počeli me pikat. Dok sam se razbudila već sam izgledala kao da imam ospice.
Idem na doručak, a mali mi ponovno servira hladna jaja i prst kave, ne buju dobili dobru kritiku baš. Onak osrednju, jer to i jesu osrednji.
Ne nerviram se previše, zajašim svoj bajk i pičim na omilkenu mi plažicu. Usput fotkam plantaže papra, i naravno radim detour na neku plažu koja mi ipak na kraju nije bila baš tak napeta, ima puno kamenja i žuti je pijesak, ali lijepa je vožnja do tam, džunglica uz cestu. Ja sam jučer tak zgorila da me fest peku leđa, al danas naravno opet imam topić dok se vozikam okolo s motorom, tak da ak ima neki dio koji nije izgorio, stigne danas.
Uranjam u ocean, opet je nebo plavo a more bistro, uživancija, al klonim se sunca jer me previše peče. Uživam još par sati u ovom tropskom raju., baš po mojoj mjeri. Jedina zamjerka je smeće na rubu plaže , nema kanti pa se atvara gomila smeća. Oko 3 se vraćam po stvari i vratiti motor, pogledat hram i svjetionik, pogablat nekaj i na aerodrom. Slijedeća destinacija Da Nang
Neka plaža kaj sam napravila detour do nje
Isto
Isto
Sao Beach
Hram
Duong Dong
Svjetionik
Duong Dong
Plantaža papra
Nema komentara:
Objavi komentar