Madagascar...Andasibe -kruzimo po otoku lemura

3.1. Andasibe

Bude nas jutros prvi pijetli, pakiramo se i put pod noge. Na kolodvoru je vec zivahno, hvata nas tip koji veli da ima direkt bus za Andasibe, pa ne moramo presjedat u Moramangi. Uvaljuje nam kartu za 12000 arija i moramo cekat do 7 da krene. Naime ariji nisu zapravo Arijariji...madagaskarska valuta, a ariji ih zovem iz milja i tecaj je za 100eura 350000arija, kad smo promijenile 300eura prvi puta u zivotu smo bile milijunasice.
   Usput nam na kolodvoru kupujem kavu za kunu kod bakice al me kava na kraju kostala vise jer sam razbila salicu pa sam dala bakici 2 soma arija da to nadoknadim. Pijuckamo kavicu i minglamo s djecicom koja se muvaju okolo. Mame im prodaju po kolodvoru pa se djeca sa.a brinu o sebi, a jedna malica od 5 god jos cuva i bebu od par mjeseci. I vesela je i vedra. Taxi brousse je fakat krenul na vrijeme i nije bio natrpan i imale smo svoje mjesto. Kraj nas je sjedio covjek, vodic tura po Madagaskaru koji je isao na obalu na odmor. Super je znao engleski pa smo mu se odmah bacile na vrat da skupimo par info. Dogovorio nam je vodicicu po Andasibeu koja nas je docekala pred hotelom. Hotel Feon ny ala je jako zgodan, bungalovi na brdu...uz jezero i u samoj prasumi. Uzimamo najjeftiniju sobu s kupaonom na vrhu brda i lijepim pogledom na prasumu. Kosta 10 eura a izgleda super. Odmah krecemo prema prasumi, odlucili smo se za Mitsinjo prirodni rezervat koji podupire lokalnu zajednicu i nije drzavni NP, a sve je to ista prasuma samo kaj u ovom platis 25000 arija i ne moras platit vodica nego mu das tip, a u NP ulaz je 45000 Arija plus vodic. Parkovi su poskupili prije mjesec dana... opet mi kasnimo i prst u govno kao s vizom.
 Prasuma nije ona prava kisna suma...vise kao decidous forest...dosta je prohodna, al ono kaj ne glupo, puno drveca je naknadno posadjeno nije izvorno, npr. borovi i eukaliptus. Kaze vodicica da su to drvo donijeli Francuzi. Izvorna je ona palma u obliku slicno i vakona drvo...nesto slicno ogromnim agavama i ta drveca cine sumu drugacijom od onih koje sam vidjela. Uzivam po tim prasumama svaka je po necemu osobita,  samo mi je zal kaj nam je vodicica bila sutljiva, nije nam pricala o sumi...samo je pozurila do indrija. Brijem da su ovi africki vodici za k.... ko ona iz Kenije, da ne bi zivotinju vidjela ni da se spotakne na nju. Al ajde odfurala nas je do obitelji indrija. Indrije smo culi vec  na cesti do rezervata, to je najveca vrsta lemura...crno bijele su boje. Na putu smo vidjeli i kameleona i svog prvog lemura koji je visio na tabli od parka.
   

vakona tree

indri lemur

indri

Mitsinjo

nas quide

indri

kameleon

Uzivala sam gledajuci ih lako jedu lisce na drvecu, slobodni u divljini. Ova obitelj ima 5 indrija al mi smo vidjele samo 4. Skacu po drvecu, jedu i glasaju se. Bili smo oko 2 sata u sumi, to je najkraci krug, mozes i duze onda je karta skuplja, al nama je i ovo bilo dosta. Dali smo joj tips a cura nam je organizirala auto za 40000arija da nas vozi do Vakona lodge gdje je otok lemura i vrati natrag.
E tome sam se najvise veselila...druzenju s lemurima...da osjetim njihove rukice po licu, nakon sto cackaju po svojoj  riti:). I tu je ulaznica poskupila na 25000 arija sa 15000 al ovo je must see. Vakona reserve je privatni reservat sa prekrasnim hotelom i raznim sadrzajima, novenje je 65 eura i daleko je od sela po zajebanoj cesti tak da nismo to rezervirale. Cuvar nas vozi kanuom 5 metara do otoka lemura, uci nas da ne radimo nagle pokrete i daje nam banane da ih hranimo. Odmah nam skacu na rame, diraju nas rukicama, drze za glavu, zicaju klopu, Slajki je njen slozio novi friz. To su smedji lemuri, imaju i crno bijele koji vise s grane naopacke i rijetko dodju na rame, imaju neke male lemurice koji su plahi. Imaju i sifake al na drugom otocicu i njih mozes samo gledat izdaleka. Ove smedje bitange skacu po meni ko da sam grana, a ja uzivam. Preslatki su, i puno manje agresivni od majmuna, a rucice su im skroz fora.

Vakona forest lodge

smedji lemur selfie sesion

crno bijeli lemur

rucice

rukice

fusa

pogled iz naseg bungalowa

Feon ny ala hotel

red lake 

To je bila prava zabava kakvu ja volim...minglanje sa zivotinjama. I super je kaj su su slobodni na tom otocicu i kaj su tak pitomi. Nakon sat i pol igranja teska srca odlazimo s otocica na farmu krokodila da vidimo krokice i fusu jedinog predatora na otoku. Rade do 5 pa smo imali jos pol vure. Krokodili me nisu bas zanimali jer fusu su autohtone zivine s Mada, iako je fora kaj i oni imaju ogromno jezero u kojem mogu plutati. Fusu sam htjela vidjeti barem u kavezu jer je nocna zivotinja i tesko da cu je vidjeti u prirodi. Izdleda kao ris..malo duza i niza i skroz smedja, lijepa. Nas sofer nas vraca natrag kroz selo Andasibe, di smo stale kupit vodu. Andasibe je bas prava selendra, drvene kucice uz jednu cestu. Nedjelja je pa je ekipa vani svi gino obuceni. Skuzile smo jutros dok smo se vozile prema sim da im je nedjelja dan za crkvu i pranje vesa. Zene se skupljaju na rijeci i peru ves.
 Dan zavrsavam u restoranu prek puta hotela sa biftekom u zelenom papru koji kosta 20 kn i ledenom pivom...da bi rec rekla.

Kruzis? Mauricijus i Madagaskar

Slijecemo u London i nekako se nadamo da bi mogle tamo zaglaviti...ako vec negdje moramo zaglaviti na putu do Madagaskara rado bi da to bude u Londonu.
 Let za Istambul nam je pomaknut pa se klatimo po ducanima..Harrodsu...i slinim od nostalgije za dragim mi gradom. Vrijeme je da ga uskoro opet posjetim. Kasnimo nekih sat vremena u Istambul i kruzimo oko Bospora avionom jer je na aerodromu kaos. Napokon sletimo i izlazimo u smrznuti Istambul. Snijega ima nekih 3-5 cm ali smrzava se led na tlu...i totalni je kolaps na aerodromu.
Valjda su u soku jer nisu navikli da pada snijeg. Let za Mauricijus kasni tri vure al u avionu smo...i to je nekaj. Bar imamo telku i muziku i klopicu.
    Gledamo kaj bi mogle pofurat sa sobom iz aviona, spremamo ko hrcki pekmezice, sirne namaze, buteljice vina...sve gledamo da im i dekicu maznemo, bas je zgodna za piknik ili plazu. Pada zajebancija da smo dosle u shopping u Turkish airlines. Najvise me veseli vinceko kaj smo si zbuksale ak zaglibimo u nekoj nedodjiji. Imale smo cetiri sjedala za sebe tak da smo se uspjele ispruzit i spavat...nemre bolje od toga. Fino su nas nahranili u avionu samo se nadam da to nisu zadnji ukusni obroci na nasem putu jer znam kak to zgleda u Africi i uglavnom sam vise gladna nego sita kad putujem po ovakvim zemljama.
Gledam Mauricijus iz zraka dok slijecemo i drago mi je da smo se ipak odlucile za Madagaskar. Izgleda lijepo...narocito koraljni greben i pjescane plaze al brijem da tu ne bi imale kaj za radit vise od 3 dana. Otok je uglvnom ravan, nema puno suma, puno je plantaza secerne trske.

Mauritius

Mauricijus

Pustamo korjenje u avionu cekajuci da napokon krene za Madagaskar. Kasnimo 3 vure u konacnici al smo ipak tu....hello my dear Africa...temp ugodna oko 23 stupnja, lagano pada mrak pa se zurimo nekaj skombinirat za dalje. Ideja da odmah nastavimo za Andasibe pada u vodu jer ovi lesinari od taxista traze previse 60-120eura. Ionak su nas vec na samom ulasku u zemlju ogulili za 25 eura.      Naime uveli su vizu prije ravno 2 tjedna...17.12.2015./Viza za Madagaskar sad kosta na 30 dana 25 eura, 60 dana 35 eura a 90 dana 45 eura i to za sve strance. Nabijem ih..kaj nisu mogli jos koji dan pricekat s tim. Izlazimo s aerodroma i opsjedaju nas sa svih strana, a to nam bas i treba da vidimo kaj cemo dalje.
Uspjeli smo s jednim lokalcem dogovorit voznju do grada, do kolodvora s kojeg idu taxi brousse za Andasibe. Bar smo mislile da smo uspjele. Frajer nas je vozio kroz cijeli grad i vec izasao iz Tane valjda je mislio da ce nas on vozit za Andasibe al kad je skuzio da nije dobro krenuo i da planiramo spavat u Tani, otfurao nas do frenda kaj prica engleski i ovaj mu je objasnio kaj hocemo. Zajeb je kaj ne znaju engleski...a ovom i francuski bas ne ide kao ni nama. Uspio nas je dofurat pred hotel kraj tog kolodvora i dali smo mu 20000. Arija...5000 vise nego kaj smo se dogovorili jer nas je vozikal okolo....opet kruzimo... i bar smo vidjele grad koji je pun smeca, kucice su zgodne u boji al ne bih se solo setala po noci okolo. Naravno da mu to nije bilo dosta al smo mu onda jos i lijepo zahvalile. Bio je drag al uvijek ista prica s tom skvadrom, vide u turistima krave muzare i zmuzli bi svaku paru. Na to sam vec oguglala, brijem da sam nekad veca ciganka od njih.
Hotel nije bio skup...nekih 9 eura soba al tak i zgleda. Topla voda...aha...samo sanjaj...al za prespavat bu ok. Ionak se ujutro dizemo rano da u 6 ulovimo taxi brousse za Andasibe.

Madagaskar....kruzna tura

Nakon nekoliko propustenih kombinacija za Maldive, Filipine i Indoneziju odluka pada...Madagaskar. Slajka i ja solo idemo malo gledati lemure, glavinjat po prasumi i nasukat se ko tuljani na neku pjescanu plazu.

Plan puta nemamo do zadnjeg dana jer nam smjer i itinerar na otoku ovisi o kisi. Tek se prije par dana odlucujemo da idemo istocnu turu di je najvise kise ali tamo su i najljepse prasume i plaze. Za sad se ne spremaju neki cikloni...zrak je cist.

I sve bi bilo super da dan prije nije pao snijeg u Istambulu, inace bi bilo koga briga al mi letimo Turkishem i saznajem.1.1. Ujutro da je let otkazan...i to ne samo nas iz Zagreba nego hrpa letova...i tu vec krece avantura...a avanturu volimo...uspijevamo prebukirat let iz Zg za London pa dalje za Istambul jer taj nije bio otkazan...znaci Zg-London-Mauricijus al samo na aerodromu-Madagaskar...kruzimo....zato bu se ovo zvala kruzna tura...jer je sve pocelo s kruzenjem...kruzis?

Brazil- Sao Paolo

7.4 Sao Paolo

 Obicno ne stignem nikad napisati post od zadnjeg dana al danas mi tak nekak u avionu vrijeme sporo ide...sporo sluze klopu radi turbulencija...pa bum izleda sve stigla prije nego se od umora onesvijestim i zaspim.

  U Sao Paolo smo dosli u 6 ujutro, sjeli na taxi i otpeljali se do stana, malo splahnut, ostavit stvari i u akciju. O SP cijelim putem nisam nis dobro cula osim da je nesiguran.

 Stan je u centru, Slajka ga je ubola preko airbnb i stvarno je super, prostran, uredan, na 14 tom katu tako da imamo pogled na veci dio grada, koji je stvarno ogroman. D i ja odmah idemo u istrazivanje, prosli smo kraj parka De Lu... zeljeznickog kolodvora, kvarta sa hrpom ducana, crkvica, i nekak zaglavinjale u neki dio kaj mi se uopce nije svidio. Grupice muskaraca na cesti, uglavnom crnaca, puno klosara, ugl. neugodan filing. U tom slucaju uvijek ubrzam ritam, ne vadim fotić i pravim se da znam kam idem. Nekak smo dosle do murjaka, ima ih dosta uglavnom stoje na cosku u svakom kvartu. Uz njih se malo opustmo, pofotkamo, pitamo za smjer do katedrale. Decko je bio toliko ljubazan da nam je na portugalskom napisao kaj treba pitat i odveo nas do autobusne stanice.  Svi na stanici su nam pomagali da nadjemo bus. Brijem da su ljudi skroz ok i ljubazni, osim lopina i krimosa, koji izgleda cine drugu skupinu ljudi u ovom gradu.

 Moram priznat da se do sada nisam osjecala nesigurno po Brazilu, tek sad u ovom kvartu me malo stislo. Iz busa jos malo razgledavamo Praca da Republicu, i onda blizu katedrale upadamo u neku guzu jer su bili prosvjedi na cesti. Izlazimo iz busa i jurimo do katedrale da je vidimo bar malo jer se moramo vratit u stan po stvari i na aerodrom.

 Uglavmom moj dojam o gradu je da je ogroman, puno prometa, visokih zgrada, crkvica, nista posebno, al nema mi losu vibru, bilo bi dobro da sam imala jos vremena za upoznavanje grada. Al kaj je tu je, nasa se avantura blizi kraju, moram reci da sam uzivala na svakom kilometru ovog puta ali i veselim se svemu sto me ceka doma.

 Sigurna sam da ce me Brazil.ponovno vidjsti, ogromna je zemlja a jos nisam vidjela Pantanal i Amazonu a i Salvador mi je zelja. Zato do vidjenja.

Brazil - Paraty i Trindade

5.4. Paraty i Trindade

 Sad vec treci put pocinjem pisat ovaj post, svaki se put obrise.

  Sinoc nam je let  za Rio kasnio vise od 2 sata u polijetanju zbog vremenskih uvjeta, kise i valjda oluje. Al na kraju je bilo sve ok, samo kaj nismo stigle otici na cugu u Rua Mercado, jer smo tek u pol 1 dosle u hostel. Hostel Other side je negdje u centru, blizu Rodoviaria Rio Novo autobusnog kolodvora. Kvart mi je izgledao prilicno nesiguran, iako zivahan navecer, puno ljudi vani, muzika tresti, Uskrs je pa valjsa partyjaju.

 Hostel je totalna koma, derutan, madraci od stare spuzve, djeluje hartavo iako se posteljina cinila cista..al nisam bas imala zelju tamo se tusirat. Vlasnici su ljubazni, i to je jedino pozitivno kaj imam za reci o tom hostelu. Bilo me zapravo briga jer smo imale svega 3-4 sata fore za spavanje.

 Odlucile smo uloviti bus za Paraty u 5.15... tam sam isla ja, a D je isla na Ilha Grande.

  U busu spavam ko beba, busevi su im izvrsni. Sicevi udobni, spustaju se skoro horizontalno.  Karta do Paratya je kostala 70 riala.

 Dolazim na autobusni u Paraty oko 9.30. zeljna plaze i odmora. Raspitam se odmah za bus do Trindade, ide u 10  i odlucim svoj ruksak i njen kofer koji sam joj furala, ostavit na cuvanju i odmah uskocit u bus za Trindade. I to je bas bio pun pogodak. Boznja je bila bas zanimljiva, kroz tropsku kisnu sumu, preko brda, uz koje se jedva popeo bus, a onda i jedva spustio. Do Trindade ima 45 min voznje. Vec s vrha brda puca pogled na plazu i vec vidim da cu uzivati. Pratim skvadru prema plazi, jer se zelim sto prije izvalit na pijesak. Plaza ima nekoliko,  Trindade je na malom rtu pa sU plaze i s jedne i druge strane sela. Najveca je Praja de Fora,  a najvise je ekipe na Praji dos Ranchos, na samom desnom kraju...prema rtu,  tamo je i mirnije za kupanje  jer je mala uvalica. Puno je lokalaca jer im je blagdan. Svi furaju frizidere s cugom. Ja se pruzam ko guster na plazici i lagano se rostiljam, pa se malo okupam...u ovom mirnom dijelu koji izgkeda kao laguna,  zelenkasto i prozirno, mirno. Kad me vec lagano sprzilo trazim birtiju s wifijem, i ubodem jednu,  al uzalud...nemrem se spojit. Svejedno uzivam pod suncobranom s Ipatanemom...lokalnom pivicom, pijuckampa se malo bucnem, pa se opet pitam cime sam zasluzila ovakvu milinicu. Pocelo se oblacit pa sam isla malo istrazivat okolo, plaze na drugoj strani prekrasne. Vudim rjecicu i krenem prema njoj, prema sumama mangrova,  kroz neki gustis i skuzim po natpisu da sam usla u nacionalni park Sierra de Bocaina, i da ima neki treking od 600m uz brdo, kraj rijeke kroz prasumu i odlucim se krenut. Priroda je prekrasna, opet totalna divljina, u rijeci ogromno kamenje, slapici, bazencici...pun pogodak opet. Okupala sam se u najvecem bazencicu i krenula natrag jer sam htjela ulovitit bus za }Paraty

 6.4. Paraty

 Sismis u meni i dalje aktivan, pa se budim oko pol 7, taman se razdanilo, izlazim onak u gacama na ulicu, sjednem a plocnik, i ugledam na zicama majmuna. Zapravo su to marmozeti...mali majmuni, idu s jednog na drugo drvo po zicama od struje. Na kraju prolazi jedan s malim na ledjima, tako su slatki i minijaturni. Budim.D. da idemo malo prosetat prije dorucka...prvo po molu da uslikamo gradic s mora, to je i najpoznatija slika, crkvica koja se vidi s mora. Opet bauljamo po ulicama grada koji se budi....i opet se ne mogu nafotkat tih slatkih kucica.

 Imamo i svog pesa, koji vjerno hoda za nama. Vracamo se na dorucak,  koji je fakat super,  sunkica, sir, kolac i voce. Imamo dogovor sa S. i L. na kolodvoru da kupimo karte i odemo u Trindade.

 Taman na kolodvoru planiramo kupiti karte za Sao Paolo  bus u 16.40 kad nam Slajka veli da ima jos jedino karata za bus u 23.30...karta kpsta 53 riala..zapravo sam se nekak u veselila da bum ostala tu...jedino kaj nisam bas htjela noc provesti u busu kad imamo placen stan u SP al kaj je tu je, ovakve stvari se desavaju na putu, a meni je ovdje stvarno lijepo. Slajki smo uvalili kofere da ostavi kod sebe, a nas dvije otisle a bus. Al danas bas nismo imale srece s vremenom...oblacno je...pa malo shoppingiramo po selu...selo je bas slatko, sarene kucice, ekipa sva neka rasta djir, atmosfera totalni chill...

 Slizimo se na plazicu i bacimo swimm..kad evo ti Slajke i Luckya...jebu namnsve po spisku jer su morali manevrirat s nasim koferima...a nis, moramo ih malo smirut pa ih furamo na caipirinhe u neki rasta lokal gdje pici muzika. Caipi su bile ubojite,  tu krene zajebancija i rundanje, dok se na kraju nismo skrsili.

 Odem se okupat da dodjem k sebi, slabo pomaze, onda odemo nekaj pojest u restoran. Uzele smo ribu i skampe...i bilo je hrpa toga, fino smo se najele, Slajka je otisla na bus, a nas dvije jos do rijeke, malo se fotkale, a ja sam se poskliznula i zavrsila obucen u vodi, sa zrezanom nogom, al tak sam jos pijana da umiremo od smijeha usred prasume ko neke ludace. Danas u busu nema guzve jer je bilo lose vrijeme. Zao mi je kaj je zadnji dan a vrijeme lose, al uspjele smo se zabaviti. Samo kaj su me oni zavoji tak spojili u busu da sam dosla u Paraty sva u komi, bolio me trbuh, proljev, propuhalo me pa su mi sinusi riknuli, grlo, nos...gotova sam nila...a sad treba cekat bus do pol 12. Malo mi se smirilo pa smo jos prosetali po geadu, shoppingirali, pojeli neki fast food i ukrcali se na bus...koji je fakat mrak...spavala ...probudila se par puta i natrag zaspala, tak da me sofer usokirao kad je rekao da smo u Sao Paolu.

Brazil- Iguacu falls

4.4. Foz dos Iguazu

Jutros bauljam od 5, jos je mrkli mrak vani al nemrem vise zaspat. Lijepa su ta jutra, nesto je carobno u njima:) Dorucak im je bio izvrstan, i raznolik i najbolja mi je bila neka pita od mesa. Uzivam i u tropskom vocu koje serviraju za dorucak. Vodopadi se otvaraju u 9 pa picimo na autobus 120 koji vozi do njih. Da su intelektualci napisali upute s tog busa mogli smo pol vure nakon leta biti u hostelu jer taj bus ide i s aerodroma koji je prije slapova. U busu upoznajem Veroniku iz Bratislave  koja mi sve objasni o slapovima jer je prekjucer bila tamo, karta je 52riala a sve dodatne avanture i aktivnosti se extra placaju. Nahvalila mi je park s pticama, ulaz je 34 riala, a za taj park mi je i Izraelka rekla, pa sam odlucila da bum i to obisla. Ruksak sam ostavila u lockeru za 30 riala, njihovivbusevi voze do slapova. Vec je prvi dojam i prvi pogled na slapove impresivan, veliki su, ogromni...i fora je filing da preko puta ljudi koje vidis hodaju po argentinskom dijelu slapovaa ja po brazilskom. Jucer je bilo i u gradu zanimljivo vidjeti na putokazima znal skretanja ulijevo i smjer Argentina, ili desno Paraquaj..steta sto nemam vise vremena da malo prijedjem granice....cisto radi filinga.

  Odmah na pocetku slapova nas pocnu opsjedat coati...zivotinje slicne rakunima, mozda zapravo i jesu rakuni. Jako su simpa, zicaju, kopaju po torbama...al pise da ih je bolje ne hranit jer su agresivni. Radim s njima cijeli photo sesion...jer su to prve divlje zivotinje koje sam u Brazilu vidjela.

 Staza vodi sve blize slapovima i najvecem slapu koji se zove Djavolje zdrijelo...tako da je pogled sve bolji i bolji. Na kraju ide most do sredine slapova preko kojeg se cijeli namocis...e to mi je upotpunilo dojam...kapljice vode koja sprica, divlja snaga rijeke, prekrasan pogled, buka i tutnjava...znala sam da ce ovo biti higjlight putovanja. Oko 13 h smo bile gotove sa slapovima i ja sam otisla u Bird park a D na voznju camcem pod slapove i safari kroz prasumu.

 Park je super, puno ptica, egzoticne biljke i drvece, kornjace i gmazovi, plamenci, emu, puno tukana koji su me odusevili, al najbolji je dio s Arama...papigama...gdje slobodno seces medju njima, a jedna mi je cak i kosu malo s kljunom dotjerala. Stvarno sam uzivala dobrih 3 sata u parku...i cure su nile u pravu vrijedilo ga je pogledat. Ptice, leptiri, suma...ponovno potpuni zen.

 Na aerodrom dolazim za par min....imam let u 6 za Rio a sad je vec pol 7 dok ovo pisem, i jps nisam poletjela jer je poceo pljusak i ovi ne mogu po tom vremenu sletjeti.a

 Inace su me povratne karte za slapove kostale 100usd...TAM i Gol brazilske kompanije, sto je jeftinije od busa.

Brazil- Rio de Janeiro

1. April      Rio de Janeiro

 Znam da je prvi april, al nije sala...fakat sam u Riju. Opet se budim ko sismis, al i ostatk ekipe je u mojoj vremenskoj zoni, pa Lucky i ja odlazimo u duckas po klopu za dorucak. Ubacujem 2 sengulijane u kljun, kavicu i spremna sam za akciju. 
     Danas idemo na Pacuaro de sucre iliti Glavu secera. Oni su jucer bili na Isusu, na Corcovadu, a ja sam odlucila to preskociti. Lucky ima tetku koja mu iz mobitela navigava kam moramo ici, a posto nije daleko od app idemo pjeske. Grad je pun murje, jedni cekaju na izlasku iz tunela, na nekoj nizbrdici, spremni za akciju a podmetnuli su si kamen pod kotac da ne otkliznu. Tu pada totalna zajebancija na njihov racun jer ak je frka prvo moraju izaci van, maknuti kamen i onda u potjeru. Gledamo kak im neke ulice imaju resetke i vrata na pocetku, i cudimo se. Tesko mi je shvatiti da je to tolko nesiguran grad, al znam vec pricu s latinoamerickim gradovima i da ih treba izbjegavati nocu. 

    Prolazimo nekom ulicom kraj geloskog instituta i muzeja i ja se odlucim na povratku obici taj muzej. Do Glave secera vozi zicara za 60 riala, nije bila guzva tak da smo odmah usli. Prvo staje na jednom brdu s pogledom a onda druga vozi do vrha. Uglavnom isplati se ici gore radi pogleda, jer drugo nema nis. A pogled je fenomenalan,  fasciniralo me vidjeti koliki je to ogroman grad zapravo. Nakon Glave ekipa je otisla na cugu a ja u geoloski muzej. Tamo izgleda ne ulazi nitko ziv, a meni je bas napeto bilo vidjeti kakvu zbirku minerala imaju jer je Brazil poznat po brojnim rudama, narocito pokrajina Minas Gerais. Prvo mi je neka zena pokazala izlozbu o dinosaurima, kostima njihovim i jajima, naravno na portugalskom, a onda me zatvorila u prostoriju s nekim mladim deckom, gdje mi se prvi tren pojavio upitnik iznad glave al onda se on predstavio da studira geofiziku i da ce mi pokazati neke projekte kako nastaje nafta kak se mjeri gdje je ima, kak se kopa, kako tvornice zagadjuju  podzemne vode. Imaju za sve to napravljene makete a on objasnjava, i super smo si popricali, hvala bogu ovaj put na engleskom, ja sam mu rekla da sam isto geolog, i bilo je ful zanimljivo. Na kraju sam pogledala zbirku i taman me ekipa pokupila kad sam bila gotova.

Rio

geološki institut

geološki muzej 

zidovi su ukraseni fenomenalnim grafitima

pogled s Glave šećera

pogled

super mi je ova favella lijevo u udubljenju

Glava šećera

Copacabana i Ipanema

ulica s rešetkama

fotka kroz rešetke

    E, sad ide red uzivanja...plaza Ipanema...juuhuu. Vozimo se busom po cesti uz Copacabanu do Ipaneme, biramo sektor 9 i hicemo se na zupla. Odmah kupanjac, pa caipirinhe, pa shopping kod onih kaj hodaju po plazi s badicima. Upoznali smo i jednog simpa decka Portugalca koji je bio s nekim drvenim, nezanimljivim frendovima. Malo smo s njim pricali o mjestima gdje se izlazi jer je on u Riju vec par dana pa nam je preporucio jedan restoran u blizini Ipaneme gdje se jede pikanja, tradicionalno brazilsko jelo. I rekao da ima neki party navecer u Copa hostelu na Copi. Odmah nakon plaze smo ubole taj restoran Garotta de Ipanema, pikanja je zapravo sirovo meso koje peces sam na nekom postolju, za dvoje je kostala 105 riala, sto bas nije malo al posto su im porcije dobre racunali smo da se sve tri mozemo od toga najest. I tak je i bilo, meso je izvrsno, maznuli smo po jednu caipirinhu, uzivali u atmosferi jer je restoran bas neki ugodan, fini. 

pogled iz našeg app na Copacabani

Ipanema beach

uzivancija

Rochina na brdu...najpoznatija favella u Riju sa sarenim kućicama

setnjica uz Ipanemu

caipirinha

pa kad nam je lepo

pikanja- nacionalno jelo

šetnjica po Copi

 Navecer napokon izlazimo u neki birc koji je Slajki preporucio Sofian, decko od kojeg smo iznajmili stan. Bome smo se dosta nahodali do njega jer je na drugoj srrani Cope, a.mi smo na sektoru 2 na samom pocetku plaze. I tak mi dodjemo napokon do tog birca kad ono hrpa ljudi ispred, neki tip svira rekla bih fado ili neku tuznu muziku, a ekipa u transu slusa. Nikom od nas se moju nije svidjelo, a ja sam extra alergicna na fado, pa smo se vratili u birc koji smo vidjeli putem. Neki fini pub, s puno ekipe i svakakvim pivama, i zivahnom atmosferom i nabrijanom muzikom. E to je vise moj tip zabave s frendovima a ne sjedit uz romanticnu tuznjikavu glazbu, to je vise za neku romantiku s frajerom. Malo su nas pive uljuljale pa se i meni pocelo spavat al smo onda ipak otisli do Copa hostela na taj party, koji mi se prvo cinio dosadan al onda su poceli pustat brazilsku glazbu pa mi je uletio neki tip i poceo cagat sambu sa mnom. Ja mu prvo velim ne al oni ne znaju za rijec ne, uporni su. Primi on mene i kad me poceo frkat na podiju odusevila sam se...frajer ima takav ritam u nogama, savrseno plese i vodi da sam se ja samo trebala prepustit. Tak sam bila sretna da plesem s Brazilcem koji zna cagat, bacili smo par plesova a onda je pocel Lucky kukat da idemo doma, a kak se nama nije islo samima a i nije mi u ovim godinama filing da moram brijat do jutra, pokupile smo se i mi doma. Bas mi je bila super cagica, i da bar malo osjetimo kak zgleda zabava u Riju. Za kraj, ulecemo u bus a sofer nabrijanac vozi ko sumanut. Zaletava se, koci, turira na semaforu, pravi smijeh do stana je bio.
                                      

mmmmm....kak miriši

navečer na pivici

girls in action

2.4. Rio

 Danas je poslije dorucka na redu plaza. Svidjelo nam se na Ipanemi pa opet idemo na ulicu uz Copu ulovit bus. Kad tamo danas ta ulica nije dvosmjerna, svi idu u jednom smjeru al kontra od Ipaneme, cudimo se ko pure dreku kak reguliraju promet po danima.

 Uspijemo se ukrcat u bus al ovaj ga vozi sporo, svaki cas staje na semaforu, nikak doci do plaze. Vec vidno uzrujani danas izlazimo na 8 i hodamo prema 9 sektoru na Ipaanemi i bacamo rucnike tam di nam se cini da je najvise skvadre. Lijepo zalegnemo narucimo caipirinhe, pogledamo malo okolo kad ono gay sektor, sami parovi okolo, al decki...u rozim gacicama....a jesmo  napiknuli prstom u drek, kraj svih prekrasnih brazilaca mi zavrsimo na gey plazi. Al vise se ne micemo, jedva smo docekale se smjestit. Taman nakon par min Slajka skuzi Portugalca Paola kak seta po plazi.Opet smo se s njim malo zapricale, popile par caipirinhi i oko 3 se pokupile prema app. Cure su me zezale da sam izmasakrirala one prodavace badica po plazi jer sam veca ciganka od njih pa su me izbjegavali u sirokom luku. Kaj mogu kad sam ucila od Arapa, najboljih ucitelja cjenkanja. 

frajer prodaje voće na Ipanemi

na caipirinhama s Paolom

šetnica uz Ipanemu

    Popodne idemo metroom do Santa Terese, starog dijela grada, na vrhu brda koji je poznat po stengama koje je umjetnik Selaron ukrasavao svakakvim plocicama gotovo 20 godina. Neke pločice je i sam oslikao. Kvart je na vrhu brda pa se penjemo,  D i ja zaostajemo, naslikavamo zgodne kucice i na kraju ubodemo neki fini kolac u totalno lokalnoj birtiji, kakve obozavam. Lucky se vratil po nas pa smo se morale pozurit, a i nije bas siguran kvart. Uglavnom lijepo je a stenge su mrak. Necu puno pricat, fotke sve govore. Nastavili smo prema centru, koji mi lici na spanjolske i portugalske gradove, svako toliko neka crkva, ili muzej ili institut. Prosetali smo do glavnog trga na kojem je Opera, pa pjesackom zonom do Avenide presidente Antonio Carlos i tam smo na nekom slatkom trgicu popili caipirinhu. Jos smo malo bauljali okolo kad me moja instinktivna navigacija usmjerila prema Rua Mercado...skuzila sam neki muving i hrpu ljudi i nagovorila ekipu da idemo skicnut. I napokon neko mjesto sa hrpom birtija i restorancica....puno ljudi...svira muzika..plesu na ulici....mrak. Popili smo cugu i danas je Slajka bila kukac i cvilila da idemo doma. Ulovili smo neki bus blizu i vratili se, a ja se planiram preksutra kad sam opet u Riju vratit u ovaj kvart.  

Santa Teresa

ST

pogled na favellu 

Santa Theresa

Selaronove stepenice

centar Ria

glavni trg

murja na svakom koraku

rue Mercado

3.4. Rio de Janeiro

 Danas popodne letimo D i ja  za slapove Iguacu na tromedji Brazila, Argentine i Paraquaja ..

 Chillam ujutro uz kavicu i oogled na Copacabanu iz stana i veselim se jutru na plazi. Imam fore do podne suncat se i kupat. Danas sam sama opet...i bas to nekal bolim...koliko god mi je drago da nas ima i zabavnije mi je s ekipom, ovi trenuci samoce su mi neprocjenjivi, malo isprocesuiram dogadjaje i zivot...

 Danas idem napokon na Copacabanu se kupat, jer mi je to najblize, a i dobro da sam samo do podne jer sam jucer tak zgorila po ledjima da me sve pece. Eto danas prilike da zgorim i od napred pa da se lijepo ujednacim.Uzivam na plazi, ima dosta ljudi jer je praznik, ima nekaj ubtim plazama Rija bas posebno, neki dobar ugodjaj..iako je ovean zapravo prljav, valovi ogromni..valjda nakon koje caipirinhe sve postne prekrasno. Ugl, svidio mi se Rio, usudila bih se reci da sam se zaljubila u taj grad.

 Vracam se u stan, bacam pod tus....i s D idem na kavicu kraj plaze. Naravno da nismo pile kavicu nego opet caipirinhe..morat cu im dat neko ime od.milja jer sam se s njima sprijateljila u Brazilu. Sjedimo tako i uzivamo u pogledu na plazu i ocean kad naleti tip koji radi tetovaze od kane....joj...dje me nadje....isposlujem neke cvjetice za nogu za 10 riala i veselim se tome ko malo dijete.

 S nacrtanim nogama uletavamo u bus za aerodrom i lovimo let za slapove

 Sve ide kao podmazano,  udmah nam dolazi aerodromski bus...vozimo se do autobusnog i tamo bi trebali ulovit neki bus 115 do hostela Poesia...taman tamo stoji bus al smo odlucile potrazit centar i tamo nekaj pojest i popit.

 Krenemo mi par ulica kad ono nis zanimljivo. Vratimo se, bus otisao...sjedimo, cekamo, mene pocne pucat nestrpljivost i uzmem mob i pisem blog da mi brze prodje vrijeme i da mi se ne poremeti zen raspolozenje u kojem sam cijelim putem, kad odjednom D se nekaj nadrkala na mene, pocela sirit nervozu, pa zakaj tipkam a ne pricam...a aa joj....pa u ovim godinama stvarno radim kaj hocu, i nikom se ne opravdavam...i tak joj velim da ni i ona trebala radit kaj hoce i ivi kam joce...pa slobodna je kao i ja. I tu padne verbalni chick fight...dodje bus udjem, krene bus pitamo da nam stane tam di pise....on nekaj mrmlja na portugalskom...vozi....vozi, kad skuzimo da se vraca...opet mislimo mozda je neki kruzni...kad evo nas natrag na autobusnom...frajer kaze da ne vozi on tamo...pa kaj nas nisi mogao pustit van da se par metara vratimo nego si nas vozio vijeli krug....uuuuu...postaje sve bolje jer slijedeci ide za 40min koji nam ide prema hostelu. Odemo prosetat do centra jer smo sas vec skuzile cijeli grad kolko smo se navozale...pojedemo nekaj i popijemo i vratimo se za 35min...al i taj je otisao....eee...sad vec lagano ne vjerujem...opet los niz.

 Slijedeci ide za sat pol, a na kolodvoru se muvamo vec skoro 3 sata, sad vec lagano pocinje smijanje iz ove situacije...odemo do taxi stajalista koje sam vidjelq...nema taxija, i neli nas covjek uputi na drugo stajaliste gdje uspjevamo ubost taxi, D sjeda iza, ja stavljam ruksak kraj nje i zatvaram straznja vrata i spremam se otvorit prednja kad taxi krene...vice ona, vicem ja stane fraajer ja udjem i pocnemo se svi smijat ko ludi. On je mislio da sam ja sjela iza kad sam zalupila vrata. Taman mi je jos trebalo da me vani ostavi. Ostavio nas je pred jostelom koji izgleda lijepo, nov je, neka lezerna atmosfera, vrt, novi madraci...al tus ne radi u sobi...curi voda iz tusa po sobi ak se tusiras. Kak je danas krenulo ovo je bilo za ocekivat. Vrijeme je za pivu i otpustanje zivceka...sve su to situacije koje moja putovanja cine zanimljivim....i ove lose i ove dobre