Brazil- Rio de Janeiro

1. April      Rio de Janeiro

 Znam da je prvi april, al nije sala...fakat sam u Riju. Opet se budim ko sismis, al i ostatk ekipe je u mojoj vremenskoj zoni, pa Lucky i ja odlazimo u duckas po klopu za dorucak. Ubacujem 2 sengulijane u kljun, kavicu i spremna sam za akciju. 
     Danas idemo na Pacuaro de sucre iliti Glavu secera. Oni su jucer bili na Isusu, na Corcovadu, a ja sam odlucila to preskociti. Lucky ima tetku koja mu iz mobitela navigava kam moramo ici, a posto nije daleko od app idemo pjeske. Grad je pun murje, jedni cekaju na izlasku iz tunela, na nekoj nizbrdici, spremni za akciju a podmetnuli su si kamen pod kotac da ne otkliznu. Tu pada totalna zajebancija na njihov racun jer ak je frka prvo moraju izaci van, maknuti kamen i onda u potjeru. Gledamo kak im neke ulice imaju resetke i vrata na pocetku, i cudimo se. Tesko mi je shvatiti da je to tolko nesiguran grad, al znam vec pricu s latinoamerickim gradovima i da ih treba izbjegavati nocu. 

    Prolazimo nekom ulicom kraj geloskog instituta i muzeja i ja se odlucim na povratku obici taj muzej. Do Glave secera vozi zicara za 60 riala, nije bila guzva tak da smo odmah usli. Prvo staje na jednom brdu s pogledom a onda druga vozi do vrha. Uglavnom isplati se ici gore radi pogleda, jer drugo nema nis. A pogled je fenomenalan,  fasciniralo me vidjeti koliki je to ogroman grad zapravo. Nakon Glave ekipa je otisla na cugu a ja u geoloski muzej. Tamo izgleda ne ulazi nitko ziv, a meni je bas napeto bilo vidjeti kakvu zbirku minerala imaju jer je Brazil poznat po brojnim rudama, narocito pokrajina Minas Gerais. Prvo mi je neka zena pokazala izlozbu o dinosaurima, kostima njihovim i jajima, naravno na portugalskom, a onda me zatvorila u prostoriju s nekim mladim deckom, gdje mi se prvi tren pojavio upitnik iznad glave al onda se on predstavio da studira geofiziku i da ce mi pokazati neke projekte kako nastaje nafta kak se mjeri gdje je ima, kak se kopa, kako tvornice zagadjuju  podzemne vode. Imaju za sve to napravljene makete a on objasnjava, i super smo si popricali, hvala bogu ovaj put na engleskom, ja sam mu rekla da sam isto geolog, i bilo je ful zanimljivo. Na kraju sam pogledala zbirku i taman me ekipa pokupila kad sam bila gotova.

Rio

geološki institut

geološki muzej 

zidovi su ukraseni fenomenalnim grafitima

pogled s Glave šećera

pogled

super mi je ova favella lijevo u udubljenju

Glava šećera

Copacabana i Ipanema

ulica s rešetkama

fotka kroz rešetke

    E, sad ide red uzivanja...plaza Ipanema...juuhuu. Vozimo se busom po cesti uz Copacabanu do Ipaneme, biramo sektor 9 i hicemo se na zupla. Odmah kupanjac, pa caipirinhe, pa shopping kod onih kaj hodaju po plazi s badicima. Upoznali smo i jednog simpa decka Portugalca koji je bio s nekim drvenim, nezanimljivim frendovima. Malo smo s njim pricali o mjestima gdje se izlazi jer je on u Riju vec par dana pa nam je preporucio jedan restoran u blizini Ipaneme gdje se jede pikanja, tradicionalno brazilsko jelo. I rekao da ima neki party navecer u Copa hostelu na Copi. Odmah nakon plaze smo ubole taj restoran Garotta de Ipanema, pikanja je zapravo sirovo meso koje peces sam na nekom postolju, za dvoje je kostala 105 riala, sto bas nije malo al posto su im porcije dobre racunali smo da se sve tri mozemo od toga najest. I tak je i bilo, meso je izvrsno, maznuli smo po jednu caipirinhu, uzivali u atmosferi jer je restoran bas neki ugodan, fini. 

pogled iz našeg app na Copacabani

Ipanema beach

uzivancija

Rochina na brdu...najpoznatija favella u Riju sa sarenim kućicama

setnjica uz Ipanemu

caipirinha

pa kad nam je lepo

pikanja- nacionalno jelo

šetnjica po Copi

 Navecer napokon izlazimo u neki birc koji je Slajki preporucio Sofian, decko od kojeg smo iznajmili stan. Bome smo se dosta nahodali do njega jer je na drugoj srrani Cope, a.mi smo na sektoru 2 na samom pocetku plaze. I tak mi dodjemo napokon do tog birca kad ono hrpa ljudi ispred, neki tip svira rekla bih fado ili neku tuznu muziku, a ekipa u transu slusa. Nikom od nas se moju nije svidjelo, a ja sam extra alergicna na fado, pa smo se vratili u birc koji smo vidjeli putem. Neki fini pub, s puno ekipe i svakakvim pivama, i zivahnom atmosferom i nabrijanom muzikom. E to je vise moj tip zabave s frendovima a ne sjedit uz romanticnu tuznjikavu glazbu, to je vise za neku romantiku s frajerom. Malo su nas pive uljuljale pa se i meni pocelo spavat al smo onda ipak otisli do Copa hostela na taj party, koji mi se prvo cinio dosadan al onda su poceli pustat brazilsku glazbu pa mi je uletio neki tip i poceo cagat sambu sa mnom. Ja mu prvo velim ne al oni ne znaju za rijec ne, uporni su. Primi on mene i kad me poceo frkat na podiju odusevila sam se...frajer ima takav ritam u nogama, savrseno plese i vodi da sam se ja samo trebala prepustit. Tak sam bila sretna da plesem s Brazilcem koji zna cagat, bacili smo par plesova a onda je pocel Lucky kukat da idemo doma, a kak se nama nije islo samima a i nije mi u ovim godinama filing da moram brijat do jutra, pokupile smo se i mi doma. Bas mi je bila super cagica, i da bar malo osjetimo kak zgleda zabava u Riju. Za kraj, ulecemo u bus a sofer nabrijanac vozi ko sumanut. Zaletava se, koci, turira na semaforu, pravi smijeh do stana je bio.
                                      

mmmmm....kak miriši

navečer na pivici

girls in action

2.4. Rio

 Danas je poslije dorucka na redu plaza. Svidjelo nam se na Ipanemi pa opet idemo na ulicu uz Copu ulovit bus. Kad tamo danas ta ulica nije dvosmjerna, svi idu u jednom smjeru al kontra od Ipaneme, cudimo se ko pure dreku kak reguliraju promet po danima.

 Uspijemo se ukrcat u bus al ovaj ga vozi sporo, svaki cas staje na semaforu, nikak doci do plaze. Vec vidno uzrujani danas izlazimo na 8 i hodamo prema 9 sektoru na Ipaanemi i bacamo rucnike tam di nam se cini da je najvise skvadre. Lijepo zalegnemo narucimo caipirinhe, pogledamo malo okolo kad ono gay sektor, sami parovi okolo, al decki...u rozim gacicama....a jesmo  napiknuli prstom u drek, kraj svih prekrasnih brazilaca mi zavrsimo na gey plazi. Al vise se ne micemo, jedva smo docekale se smjestit. Taman nakon par min Slajka skuzi Portugalca Paola kak seta po plazi.Opet smo se s njim malo zapricale, popile par caipirinhi i oko 3 se pokupile prema app. Cure su me zezale da sam izmasakrirala one prodavace badica po plazi jer sam veca ciganka od njih pa su me izbjegavali u sirokom luku. Kaj mogu kad sam ucila od Arapa, najboljih ucitelja cjenkanja. 

frajer prodaje voće na Ipanemi

na caipirinhama s Paolom

šetnica uz Ipanemu

    Popodne idemo metroom do Santa Terese, starog dijela grada, na vrhu brda koji je poznat po stengama koje je umjetnik Selaron ukrasavao svakakvim plocicama gotovo 20 godina. Neke pločice je i sam oslikao. Kvart je na vrhu brda pa se penjemo,  D i ja zaostajemo, naslikavamo zgodne kucice i na kraju ubodemo neki fini kolac u totalno lokalnoj birtiji, kakve obozavam. Lucky se vratil po nas pa smo se morale pozurit, a i nije bas siguran kvart. Uglavnom lijepo je a stenge su mrak. Necu puno pricat, fotke sve govore. Nastavili smo prema centru, koji mi lici na spanjolske i portugalske gradove, svako toliko neka crkva, ili muzej ili institut. Prosetali smo do glavnog trga na kojem je Opera, pa pjesackom zonom do Avenide presidente Antonio Carlos i tam smo na nekom slatkom trgicu popili caipirinhu. Jos smo malo bauljali okolo kad me moja instinktivna navigacija usmjerila prema Rua Mercado...skuzila sam neki muving i hrpu ljudi i nagovorila ekipu da idemo skicnut. I napokon neko mjesto sa hrpom birtija i restorancica....puno ljudi...svira muzika..plesu na ulici....mrak. Popili smo cugu i danas je Slajka bila kukac i cvilila da idemo doma. Ulovili smo neki bus blizu i vratili se, a ja se planiram preksutra kad sam opet u Riju vratit u ovaj kvart.  

Santa Teresa

ST

pogled na favellu 

Santa Theresa

Selaronove stepenice

centar Ria

glavni trg

murja na svakom koraku

rue Mercado

3.4. Rio de Janeiro

 Danas popodne letimo D i ja  za slapove Iguacu na tromedji Brazila, Argentine i Paraquaja ..

 Chillam ujutro uz kavicu i oogled na Copacabanu iz stana i veselim se jutru na plazi. Imam fore do podne suncat se i kupat. Danas sam sama opet...i bas to nekal bolim...koliko god mi je drago da nas ima i zabavnije mi je s ekipom, ovi trenuci samoce su mi neprocjenjivi, malo isprocesuiram dogadjaje i zivot...

 Danas idem napokon na Copacabanu se kupat, jer mi je to najblize, a i dobro da sam samo do podne jer sam jucer tak zgorila po ledjima da me sve pece. Eto danas prilike da zgorim i od napred pa da se lijepo ujednacim.Uzivam na plazi, ima dosta ljudi jer je praznik, ima nekaj ubtim plazama Rija bas posebno, neki dobar ugodjaj..iako je ovean zapravo prljav, valovi ogromni..valjda nakon koje caipirinhe sve postne prekrasno. Ugl, svidio mi se Rio, usudila bih se reci da sam se zaljubila u taj grad.

 Vracam se u stan, bacam pod tus....i s D idem na kavicu kraj plaze. Naravno da nismo pile kavicu nego opet caipirinhe..morat cu im dat neko ime od.milja jer sam se s njima sprijateljila u Brazilu. Sjedimo tako i uzivamo u pogledu na plazu i ocean kad naleti tip koji radi tetovaze od kane....joj...dje me nadje....isposlujem neke cvjetice za nogu za 10 riala i veselim se tome ko malo dijete.

 S nacrtanim nogama uletavamo u bus za aerodrom i lovimo let za slapove

 Sve ide kao podmazano,  udmah nam dolazi aerodromski bus...vozimo se do autobusnog i tamo bi trebali ulovit neki bus 115 do hostela Poesia...taman tamo stoji bus al smo odlucile potrazit centar i tamo nekaj pojest i popit.

 Krenemo mi par ulica kad ono nis zanimljivo. Vratimo se, bus otisao...sjedimo, cekamo, mene pocne pucat nestrpljivost i uzmem mob i pisem blog da mi brze prodje vrijeme i da mi se ne poremeti zen raspolozenje u kojem sam cijelim putem, kad odjednom D se nekaj nadrkala na mene, pocela sirit nervozu, pa zakaj tipkam a ne pricam...a aa joj....pa u ovim godinama stvarno radim kaj hocu, i nikom se ne opravdavam...i tak joj velim da ni i ona trebala radit kaj hoce i ivi kam joce...pa slobodna je kao i ja. I tu padne verbalni chick fight...dodje bus udjem, krene bus pitamo da nam stane tam di pise....on nekaj mrmlja na portugalskom...vozi....vozi, kad skuzimo da se vraca...opet mislimo mozda je neki kruzni...kad evo nas natrag na autobusnom...frajer kaze da ne vozi on tamo...pa kaj nas nisi mogao pustit van da se par metara vratimo nego si nas vozio vijeli krug....uuuuu...postaje sve bolje jer slijedeci ide za 40min koji nam ide prema hostelu. Odemo prosetat do centra jer smo sas vec skuzile cijeli grad kolko smo se navozale...pojedemo nekaj i popijemo i vratimo se za 35min...al i taj je otisao....eee...sad vec lagano ne vjerujem...opet los niz.

 Slijedeci ide za sat pol, a na kolodvoru se muvamo vec skoro 3 sata, sad vec lagano pocinje smijanje iz ove situacije...odemo do taxi stajalista koje sam vidjelq...nema taxija, i neli nas covjek uputi na drugo stajaliste gdje uspjevamo ubost taxi, D sjeda iza, ja stavljam ruksak kraj nje i zatvaram straznja vrata i spremam se otvorit prednja kad taxi krene...vice ona, vicem ja stane fraajer ja udjem i pocnemo se svi smijat ko ludi. On je mislio da sam ja sjela iza kad sam zalupila vrata. Taman mi je jos trebalo da me vani ostavi. Ostavio nas je pred jostelom koji izgleda lijepo, nov je, neka lezerna atmosfera, vrt, novi madraci...al tus ne radi u sobi...curi voda iz tusa po sobi ak se tusiras. Kak je danas krenulo ovo je bilo za ocekivat. Vrijeme je za pivu i otpustanje zivceka...sve su to situacije koje moja putovanja cine zanimljivim....i ove lose i ove dobre