Jutros me bude ne samo pijevci usred grada nego i roktanje svinja. Valjda obitelj u dvorištu vrata do moje sobe ima svinje. Svinje samo čujem al ih ne osjetim, a onaj parfem od sinoć je još u zraku...ubojstvo. Dižem se i jedva čekam da odem odavde. Kaj je najbolje od svega nemrem van iz sobe jer su me zaključali s vanjske strane, jebenica. Kucam i budim ih da mi otvore. Na kraju kuće je moja soba, a do izlaza prolazim kraj njihovih kreveta di spavaju, nemaju zidove izmedju prolaza i kreveta, još jedno zabavno iskustvo. Idem do parka na internet, i usput stajem kod one curke od sinoć na doručak. Uzimam dve pizze s lukom i 2 sendviča od jaja, da imam i za poslije, maznem dvije kavice i kupim pet cigara, za 40cupa, cca 10kn. Odlučim još jednom napravit krug po gradu da malo poslikam po danu, nije mi niš ljepši niti mi je bolje jutros sjeo.
moja mirisna soba u Matanzasu
čelični most iz 1899, arhitekt Garcia
pogled s mosta na dio Matanzasa
kamena zgrada je vatrogasna postaja, ažuta je Teatro
trgić
katedrala u Matanzasu
Plaza de la Libertad, Matanzas
Matanzas
shopping ulica, Matanzas
grčki stupovi na banci, zbog kojih Matanzas zovu kubanskom Atenom
Nakon Havane i Trinidada Matanzas teško da me može impresionirati. Skužim ekipu kod mosta da čeka kamion, pa se uštekam jednom mladom paru Kubanaca i zamolim da mi pomognu skužit koji ide za Varadero. I oni idu isto u Varadero pa kažu da će mi pomoći. Vožnja je 10cupa, i čak sam uspjela i sjesti do jednog starijeg, skromnog gospodina s kojim malo pričam, kolko mogu na španjolskom. Uglavnom on radi u Varaderu u jednom resortu kao električar, silazimo iz busa i on mi plaća kartu, ja se zahvaljujem i kažem da ne treba ali on inzistira, uvijek me dirne takva gesta, on ima puno manje nego ja ali me svejedno želi počastiti s vožnom da se osjećam dobrodošlom. Iskreno mu se zahvaljujem i pozdravljamo se i ja s mladima odlazim do shopping malla u Varaderu. Tu se već nekako bolje osjećam, muving je, sve vrvi s ljudima, ima hrpa turista, što mi nije uvijek prednost, ali nakon onog mračnog Matanzasa zaželila sam se malo izgubit medju njima.Provjeravam ponovno smještaj preko interneta i nema niš jeftino, a case su po 30cuca noćenje. Malo mi je to preskupa opcija si mislim da bi bilo najbolje vratiti se u Matanzas na spavanje pa opet sutra natrag za Varadero, to mi je ni 6 cuca spavanje i prijevoz, a vremena imam.
Oblačno je i hladno, puše za popizdit. Na par minuta se pokazuje sunce i ja se zaputim na plažu iza shopping malla. Prazna je, ljudi šeću obundani, tu i tamo netko sjedi, ja lovim zavjetrinu i hrabro se skidam u kupaći. Plaža je krasna, kilometri bijelog pijeska, tirkizno more, ali ogromni valovi i opet one meduze kao u Guanabu.
Lijepa kućica u Varaderu
Varadero
Varadero
plaža Varadero
isto
ja na plaži
Mislim si kak me baš ide ovo vrijeme na Kubi, smrzavam se i opet će biti usran dan, kad mi mahne dečko i pozove me i još jednu curu koja je šetala po plaži. Dodjem do njih i smijemo se kak smo nadobudni i kak bi se kupali a vani vjetrometina, i udjemo u razgovor. On je Palestinac Jaffal koji živi i radi u Kanadi, tu je sa ženom Vinkom koja je Čileanka, jučer došao u resort i očajni su jer se smrzavaju a imaju samo 7 dana godišnjeg. Cura je Marie iz Argentine, i sutra ide za Vinales a tu je dva dana. Pridružuje nam se i Vinka, koja ima hrvatske korijene, super se zezamo i na kraju sjedamo na pijesak i ja vadim bocu ruma, oni donesu coca cole, i počne zabava. Kad nam je nakon nekih dva sata postalo prehladno Jaffal predloži da idemo u njihov auto koji su rentali na tri dana. Pokupimo se u auto i on nas krene voziti po otoku, jako su dragi i simpatični, svašta pričamo, o doživljajima na Kubi, Kubancima, komunizmu, religijama...super su društvo. Marie mi ponudi da kod nje prespavam u casi, veli ionak ju je preskupo platila a sama je, ja sam super sretna i zahvalna, jer mi je to bolja opcija nego vraćat se spavat u Matanzas. Na kraju opet završimo s autom u Matanzasu, ja im malo pokazujem okolo, stajemo na nekim interesantnim mjestima, naslikavamo se i zafrkavamo. Kiša pada cijelo vrijeme, vraćamo se u Varadero, maznemo hamburgere i dogovirimo se za večeras da idemo na salsu. Marie zna dobro mjesto. Marie se trebala naći s jednim Kubancem instruktorom kite surfanja, ali joj je bilo zabavno u ovom društvu pa se nije pojavila na čvenku i nada se da će instruktor doći u Calle 62 na salsu, jer veli da on super čaga, a i ona je došla na Kubu da bi se naplesala salse s Kubancima, jako je simpa. Nas se dvije spremamo, i maznemo prije izlaska dva cuba libre, ja sam joj ponudila da joj platim dio smještaja, ali nije htjela, rekla sam joj onda plaćam koktele. Jaffal dolazi po nas i za čas smo u klubu Calle 62. Veselo je ljudi se skupljaju, puna je i ulica, svira bend, pa neki fenomenalni plesači mamba, plešu ko Brazilci na karnevalu, pa gutač vatre...mi cugamo mojitače plešemo i zezamo se. Pojavio se instruktor pa Marie odlazi s njim čagat, izvrsni su, pravi oh je užitak gledati. Ja ostajem s veselim parom, cugamo i zezamo se, ja pazim da ne plešem previše radi noge, Jaffal je jako živahan i veseo i stalno nas vuče čagat, srećom da ga Vinka svaki out malo sredi i posjedne, da ga pratim sutra više ne bih mogla hodat. Već je jedan i umorni smo lagano, Marie ostaje s Kubancem a mene voze do case.
vozikali se okolo i naletili na pelikane
cak sam jednog i dirala
fotosešn s pelikanom
manekeni
Obala na putu od Mattanzasa do Varadera, uglavnom koraljna i nepristupačna
Ekipica Vinka, Jaffal i Marie
neki muzej s topovima, al nije radio
party u Calle 62
Party
Pozdravljamo se i izmjenjujemo facebook i mailove, jako su dragi i otvoreni, topli ljudi. Sretna sam jer je iz naizgled usranog dana ispalo fenomenalno druženje i zabava, opet je od limuna koje je ujutro ponudio život ispao najbolji gin tonic:)
Varadero 15.1.
Marie dolazi tek ujutro oko 6, ja sam dosta dobro spavala, budila se par puta da provjerim jel stigla. Ona oko 7 ide za Vinales pa i ja izlazim s njom, pozdravljamo se i ja ostajem kod centra na telefonu, pa poslije idem potražit nekaj za doručak. Nalazim neku cafeteriu, i uzimam sendviče sa šunkom i sirom, za doručak i za plažu. Lokalna je cafeteria pa je jeftino i plaćam u cupima, moram pazit na pare, imam još za danas oko 10 cuca, i s tim moram uzeti i sendviče za avion, i doći do aerodroma i imat za cugu i klopu cijeli dan. Ma mogu ja to.
Sjednem još na kavicu, danas me malo trbuh šarafa ali nije strašno, taman ću se zdrava vratit s Kube, prolazi i noga i želudac. Vani je oblačno i jako puše. Varadero je turistička meka, sa resortima, restoranima, i različitim navlakušama, grad je novi i nema baš ništa zanimljivo za razgledavat. Idem na plažu jer se malo vedri, ali ne mogu sjediti tamo koliko je hladno. Nadjem neku zavjetrinu medju drvećem i skidam se, tamo je toplije jer ne puše, i sad se već lijepo razvedrava. Uživam u zvuku valova, toplini sunca, miru, just me myself and I, zadnji dan na Kubi. Od kupanja niš prehladni vjetar, valovi i meduze, ali zato se roštiljam i pijem svoje cuba libre. Ode i druga boca ruma, taman je izdržala do zadnjeg dana. Kad je zahajcalo spustim se skroz do oceana jer mi paše da me rashladi vjetar, šetam po pijesku i slažem dojmove. Rekla bih prava zemlja za odmor, idealna za dvoje, red kulture, muzeja, arhitekture, umjetnosti, red povijesti i komunizma, puno Chea i Fidela, red zabave i salse, veseli ljudi, red plaže...sveukupan dojam više nego dobar.
Idem još pojest piceka u onu cafeteriu i opskrbit se sendvičima za avion, pa na kamion do Carabonare, koja je kod skretanja za aerodrom i tam stopirat nekog do aerodroma. Čekam kamion i neka mi žena pomaže skužit u koji trebam ući. Oni samo nekaj mašu prstima u smjeru u kojem žele ići, a vozač im pokazuje prstom smjer kam on ide...znakovni jezik koji ja ipak još ne kužim. Čekam dugo i već se pitam jel moj plan bio prehrabar, hoće li se pojavit kamion, hoće li mi netko stat. A onda si mislim u najgoroj varijanti ću platiti taxi s lovom koju imam za izlaznu taxu, a koja se izgleda ipak vise ne plaća od 2015 god. Na kraju ipak dolazi kamion, ja silazim na skretanju za aerodrom, uštekam se ženi koja ide istim smjerom i ima uniformu. Pitam je ide li na aerodrom i ima li bus, ona kaže nema busa, stopira do tam. Ja si mislim kak bu ona tak bum i ja, odmah se zaustavlja taxi, svi ulazimo, ja šutim i kad svi izlaze, izlazim i ja, nitko niš ne plaća, ne plaćam ni ja, ona se smije i namignemo si, i pozdravimo se. Ovo je prošlo bolje nego sam mogla predvidjeti, još mi je na kraju ostalo 22 eura jer sam ih za taxu ostavila. Milina. Hasta la vista Kuba.
Nema komentara:
Objavi komentar